Vučić u Vašingtonu

Neki čak i dalje veruju da smo „strani plaćenici“.

Čini mi se da ipak umemo da pohvalimo vlast, kada urade nešto dobro. Samo što nam ne daju često priliku za to. Ne, ne padajte u nesvest, neću biti sagovornica u eventualno novom „Pinkovom“ dokumentarcu, niti sam izgubila razum, ali zašto ne pohvaliti neke dobre poteze? Recimo tek završena Vučićeva poseta SAD.

Očigledno je reč o uspešnom potezu koji će promovisati stavove i interese Beograda.

O poseti sam se informisala preko Fejsbuk strane „Budućnost Srbije“. Iscrpno su beležili svaki korak predsednika. Uz tekst i brojne fotografije, videla sam kako je predsednik stigao u Vašington, govor na skupu Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC), uticajne organizacije u SAD.

Videla sam Vučićevu „Borbu protiv treme pred izlazak na binu i publiku od 20 hiljada ljudi.“ Zar predsednik ima tremu? Usledio je „Najveći izazov – govor pred 20.000 ljudi na konferenciji AIPAC“.

Govor prvog predsednika Srbije pred AIPAC pozdravljen aplauzom i ovacijama. Nije ni čudo čim je pomenuo stradanje Jevreja i Srba u koncentracionom logoru Jasenovac. „Zaboravio“ je da su pripadnici jevrejskog naroda, nažalost i u Nedićevoj Srbiji efikasno ubijani, a Beograd među prvim evropskim gradovima proglašen za „oslobođen od Jevreja“.

Najavio je i značajnu kupovinu oružja od Izraela, kao i otvaranje državnog predstavništva u Jerusalimu. Šta li će na to reći moj brat po veri, a Vučićev po prijateljstvu šeik Muhamed? Što se oružja tiče, dok kupimo od svakog potencijalnog strateškog partnera ponešto „značajno“, neće nam ostati para ni za zdravstvo ni školstvo.

Poseta je praćena brojnim susretima. Sigurno najvažniji sa državnim sekretarom Majk Pompeom. „Da polako gradimo odnose prijateljstva i poverenja. Amerika nam je potrebna kao prijatelj.

Važno je da gledamo u budućnost“, poručio je Vučić iz Vašingtona, dan-dva pre nastavka suđenja u Beogradu petorici bivših policijskih službenika, optuženih za propuste u obezbeđenju tokom i posle mitinga „Kosovo je Srbija“ 2008. godine, kada je zapaljena Ambasada SAD. Vučić tada bio opozicionar i radikal.

Predsednik Vučić se sastao mnogima, ali nigde na „Budućnosti Srbije“ obaveštenja o susretu sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem. O tome nas je, čini mi se, najpre obavestio Glas Amerike na albanskom, a zatim domaći mediji.

Tači se, gle čuda, slučajno zatekao u Vašingtonu baš kada je došao Vučić. Stigao Tači ranije, takođe razgovarao sa Pompeom i američkim zvaničnicima.

Nije govorio na AIPEC skupu, ali je izrazio doživotnu zahvalnost Amerikancima, ističući da su „SAD naša nada i vera“. Kosovski predsednik je na svojoj Fejsbuk strani odmah stavio informaciju o sastanku sa Vučićem, kome su prisustvovali izaslanik predsednika SAD za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel i savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajan.

Tači je, kako je najavio, spreman da Skupštinu Kosova danas ili sutra obavesti o svom boravku u Vašingtonu, „posebno“ susretu sa Vučićem. Nas je Vučić već obavestio preko „Pinka“ i sličnih medija.

Dobro je što Srbija pokušava da poboljša odnose sa najvećom silom sveta. Ranije pokušaji takve vrste bili su bezuspešni i praćeni uvek snažnom antiameričkom kampanjom u vlastima bliskim medijima. Da li će sada biti drugačije ili će, za koju nedelju ili mesec, opet krenuti novo „ubijanje Vučića“ u režiji CIA?