Klizne bombe obeležiće sledeću fazu rata između Rusije i Ukrajine: Ko ima bolje

Budući da se i Rusija i Ukrajina u velikoj meri oslanjaju na intenzivnu vatru kao ključni element svoje vojne doktrine, sve veća ograničenja u upotrebi artiljerije učinila su klizne bombe privlačnom alternativom. Ako se ovaj trend nastavi, očekuje se da će klizne bombe imati sve značajniju ulogu na obe strane fronta i oblikovati narednu fazu rata, piše Forbes BiH.

Klizne bombe kao zamena za artiljeriju

I Rusija i Ukrajina primenjuju vojnu doktrinu u kojoj je masovna vatrena podrška ključni element borbenih dejstava. Artiljerija i druga sredstva za indirektnu vatru tradicionalno predstavljaju glavno sredstvo za uništavanje neprijateljskih snaga. U takvom konceptu pešadija uglavnom ima sporednu ulogu – zauzima teren tek nakon što je prethodno „očišćen“ snažnom artiljerijskom vatrom. Nakon toga omogućava artiljerijskim jedinicama da nastave napredovanje.

Iako se ova doktrina tokom rata nije suštinski promenila, obe strane bile su primorane da postepeno smanjuju oslanjanje na artiljeriju.

Prema publikaciji The Military Balance, Rusija je na početku rata raspolagala sa 2.433 haubice, dok je Ukrajina imala 1.176. Analitički projekat Oryx, koji evidentira vizuelno potvrđene gubitke, zabeležio je uništenje 1.716 ruskih i 1.011 ukrajinskih artiljerijskih oruđa.

Iako su obe vojske nabavile veliki broj novih sistema zahvaljujući stranoj vojnoj pomoći, domaćoj proizvodnji i remontu starijih oružanih sistema, ovi gubici predstavljaju ozbiljan udarac. Pored toga, podaci projekta Oryx predstavljaju samo minimalan broj vizuelno potvrđenih gubitaka, zbog čega se procenjuje da je stvarni broj uništenih artiljerijskih sredstava znatno veći.

Dronovi su postali najveća pretnja za artiljeriju

Glavni razlog tako velikih gubitaka jeste intenzivna upotreba dronova, koji neprekidno nadgledaju bojno polje u potrazi za neprijateljskom artiljerijom. Haubice se lako otkrivaju čim otvore vatru. Istovremeno, dronovi pronalaze i gađaju vozila za dopremanje municije, ostavljajući artiljerijske jedinice bez zaliha neophodnih za dejstvo.

Zbog toga su i Rusija i Ukrajina bile primorane da svoju artiljeriju povuku dalje od linije fronta. Iako pojedini sistemi velikog dometa i dalje mogu da gađaju ciljeve sa novih položaja, mnogi drugi više ne mogu efikasno da se koriste.

Kako bi održale vatrenu podršku, obe strane se sve više oslanjaju na minobacače i dronove. Međutim, oni nose znatno manje bojeve glave od klasične artiljerijske municije. Čak i kada se koriste u koordinisanim napadima, uglavnom ne mogu da dostignu razornu moć neprekidne artiljerijske vatre.

Osim toga, dronovi su veoma osetljivi na vremenske uslove, elektronsko ratovanje i protivvazdušnu odbranu. Čak i veći modeli, poput ruskog Gerana ili ukrajinskog Ljutija, nose relativno male bojeve glave. Njihova mala brzina i dugo vreme leta dodatno ih čine ranjivim na elektronsko ometanje i dejstvo protivvazdušne odbrane.

Šta su klizne bombe?

Zbog svih ovih izazova, Rusiji i Ukrajini potrebno je novo oružje koje može da isporuči veliku vatrenu moć u velikim količinama. Rusija je već počela da tu prazninu popunjava kliznim bombama, a Ukrajina sada sledi isti pristup.

Klizna bomba je klasična avionska bomba opremljena sklopivim krilima i dodatnim sistemom za navođenje. Nakon što se ispusti iz aviona, krila se otvaraju, a bomba uz pomoć satelitske i inercijalne navigacije može da preleti više desetina kilometara do cilja.

Pošto se u trenutku odvajanja od aviona već kreće velikom brzinom, kliznu bombu je izuzetno teško oboriti sistemima protivvazdušne odbrane sa zemlje. To omogućava avionima da napadaju ciljeve bez ulaska u veliki deo zone dejstva neprijateljske protivvazdušne odbrane.

Klizne bombe obično teže nekoliko stotina kilograma i imaju znatno veću razornu moć od dronova ili minobacačkih projektila. Njihovo dejstvo može se uporediti sa efektima koje proizvodi teška artiljerija.

Ruske klizne bombe

Tokom protekle dve godine Rusija je veliki broj sovjetskih avionskih bombi pretvorila u precizno navođeno oružje.

Najčešće koristi modele FAB-250, FAB-500, FAB-1500 i FAB-3000, pri čemu broj označava približnu masu bombe u kilogramima.

Svaka bomba opremljena je sistemom UMPK (Univerzalni modul za planiranje i korekciju), koji obuhvata sklopiva krila, upravljačke površine, inercijalni navigacioni sistem i satelitsko navođenje.

Ovaj komplet omogućava bombama da, nakon ispuštanja iz aviona kao što su Su-34, Su-35 ili Su-30, prelete između 60 i 80 kilometara do cilja.

Rusija je ove sisteme neprekidno unapređivala kako bi odgovorila na ukrajinske protivmere. Prve verzije sistema UMPK bile su podložne ukrajinskom elektronskom ometanju satelitske navigacije.

Kao odgovor na to, ruske klizne bombe dobile su satelitski navigacioni modul Comet, koji je otporniji na elektronsko ometanje. Najnovije verzije u većoj meri koriste inercijalnu navigaciju kada satelitski signal oslabi.

Sistem UMPK dodatno je unapređen kako bi se povećao domet bombi, pa najnovije verzije mogu da pogađaju ciljeve udaljene do 95 kilometara. Na taj način ruski avioni mogu da dejstvuju sa još veće udaljenosti od ukrajinske protivvazdušne odbrane.

Povećana upotreba

Rusija je tokom proteklog meseca značajno povećala upotrebu kliznih bombi. Prema dostupnim izveštajima, samo tokom prve nedelje juna lansirano je više od 1.800 ovih bombi.

Ova promena može se uočiti i u načinu na koji rusko Ministarstvo odbrane predstavlja svoje vojne operacije. Dok su prethodnih meseci na njegovom Telegram kanalu gotovo svakodnevno objavljivani snimci artiljerijskih udara, tokom juna dominirali su video-zapisi dejstava kliznim bombama.

Iako su pojedini napadi deo šire ruske strateške kampanje, većina njih usmerena je na neposrednu podršku taktičkim operacijama na frontu.

Tokom poslednje nedelje juna Ministarstvo odbrane objavilo je snimke na kojima klizne bombe uništavaju privremene položaje ukrajinskih snaga u Harkovskoj, Dnjepropetrovskoj i Donjeckoj oblasti. Prikazani su i napadi na komandne punktove jedinica za upravljanje dronovima u Harkovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti, kao i na logističke mostove u Sumskoj oblasti i u blizini Krasnog Limana.

U svim tim slučajevima klizne bombe korišćene su za precizne udare na ciljeve čije uništenje zahteva veliku vatrenu moć, pružajući direktnu podršku ruskim kopnenim operacijama.

Ukrajinske klizne bombe

Ukrajina ne raspolaže velikim zalihama avionskih bombi kakve je Rusija nasledila nakon raspada Sovjetskog Saveza, zbog čega su njene mogućnosti znatno ograničenije.

Ipak, zahvaljujući vojnoj pomoći zapadnih saveznika, Ukrajina je dobila određeni broj kliznih bombi.

Među njima je i američka GBU-62 JDAM-ER, koja je korišćena u ograničenom broju napada na važne ruske ciljeve, uključujući i napad na rusku vojnu bazu 31. maja.

Ukrajinske snage koriste i francuski AASM Hammer, kao i američki Rusty Dagger. Reč je o sistemima koji kombinuju sposobnost planiranja sa raketnim pogonom, čime ostvaruju veći domet i veću fleksibilnost u upotrebi.

Iako su prvenstveno namenjeni podršci taktičkim operacijama, njihov veliki domet omogućava da budu uključeni i u šire ukrajinske strateške napade.

Pošto ove bombe dolaze iz inostranstva, Ukrajina raspolaže ograničenim količinama i mora pažljivo da ih koristi.

Domaća proizvodnja

Situacija se, međutim, menja zahvaljujući razvoju domaće klizne bombe u okviru ukrajinskog programa Brave1.

Bomba Vjrivniuvač („Izjednačivač“), koju je razvila kompanija DG Industry, predstavljena je u maju 2026. godine nakon 17 meseci razvoja. Teška je 250 kilograma, što je svrstava u istu kategoriju kao ruska FAB-250. Opremljena je krilima i sistemom za navođenje razvijenim u Ukrajini.

Istovremeno, Ukrajina radi i na domaćoj proizvodnji samih avionskih bombi, pošto ne raspolaže velikim zalihama sovjetske avio-municije.

Prema dostupnim izveštajima, Vjrivniuvač je već upotrebljen u borbenim dejstvima. Na društvenim mrežama 23. juna objavljen je snimak uspešnog napada ovom bombom na ruski položaj.

Iako je njihova upotreba za sada ograničena, Ukrajina je tokom rata više puta pokazala da veoma brzo razvija i uvodi nove tehnologije u operativnu upotrebu.

Kako se proizvodnja bude povećavala, očekuje se da će Ukrajina sve češće koristiti klizne bombe, naročito u nastojanju da zaustavi rusku letnju ofanzivu.

Kako će klizne bombe promeniti tok rata

S obzirom na njihovu sve širu upotrebu, i Rusija i Ukrajina nastaviće da ulažu u razvoj kliznih bombi, ali i u sisteme za odbranu od njih.

Buduće generacije ovih bombi verovatno će koristiti naprednije senzore zasnovane na tehnologijama razvijenim za dronove, kako bi postigle veću preciznost i pouzdanije dejstvovale u uslovima intenzivnog elektronskog ratovanja.

Takođe je moguće da će biti opremljene raketnim pogonom ili malim mlaznim motorima, što će dodatno povećati njihov domet. Istovremeno, sistemi za elektronsko ratovanje nastaviće da unapređuju sposobnost ometanja ili obmanjivanja navigacionih sistema.

Kako rat bude odmicao, značaj kliznih bombi će najverovatnije nastaviti da raste.

I ruskoj letnjoj ofanzivi i ukrajinskim protivnapadima potrebna je snažna vatrena podrška kako bi se uništile neprijateljske snage i stvorili uslovi za napredovanje kopnenih jedinica.

Istovremeno, dalji razvoj dronova dodatno će ograničiti upotrebu artiljerije. Nijedna strana ne može sebi da priušti gubitak sposobnosti pružanja masovne vatrene podrške.

Klizne bombe popuniće upravo tu prazninu. One će obezbediti razornu vatrenu moć neophodnu za održavanje ofanzivnih i odbrambenih operacija.

Kako njihova upotreba bude rasla, očekuje se da će klizne bombe obeležiti narednu fazu rata u Ukrajini.