Zapadnobalkanci ka Briselu

Nije se to desilo, ali smo iz grada na Miljacki čuli neke, na prvi pogled, optimističke reči. Budućnost ovog regiona je u Evropskoj uniji i članstvo Zapadnog Balkana u EU ostaje zajednički cilj, istaknuto je u izjavi koja je objavljena posle konferencije. Čuli smo i upozorenje da „Zapadni Balkan nastavlja da se suočava sa značajnim izazovima kada je reč o vladavini prava, administrativnim i pravosudnim reformama, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala“. Istaknuto je da su ova pitanja „od suštinske važnosti za funkcionisanje demokratije i ekonomije, ali i preduslov za proces pristupanja Uniji“. Ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos je ocenio da je na Zapadnom Balkanu poslednjih meseci došlo do velikog napretka i da je za region došlo vreme „puno nade“. Evropski komesar za proširenje Štefan File ocenio je da je sa skupa u Sarajevu poslata „svetla slika novog zamaha, uspeha i opredeljenosti EU za dalje proširenje“ i istakao da je regionu Zapadnog Balkana dat prioritet.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić kaže da je samit u Sarajevu ispunio očekivanja i da se Beograd nada skorom početku procesa ratifikacije ugovora o stabilizaciji i pridruživanju EU. Potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić već je spakovao kofere i prisustvovaće 14. juna sastanku Saveta ministara EU na kome se očekuje odluka o početku ratifikacije SSP. Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je veliki uspeh što je ministarska konferencija u Sarajevu uopšte i održana i da očekivanja Srbije nisu izneverna, iako su, možda, kod drugih učesnika tog skupa ona bila prevelika. „Srbija ima trasiran evropski put, uz potpunu podršku najvažnijih evropskih država“, istakao je Dačić.

Sve je, znači, super i krasno. EU želi Zapadni Balkan u svojim redovima, mi želimo u EU. Čini se, ipak, da su mnogi od sarajevskog samita više očekivali, konkretniju poruku, ohrabrenje ili bar prisustvo svih ministara inostranih poslova EU. Kada je, pre nekoliko meseci, pomenuta konferencija u Sarajevu najavljena maltene kao sudbonosna. Kada je Srbija izostala sa regionalne konferencije koju je Slovenija organizovala na Brdu kod Kranja, poručeno je nema veze, nije to okupljanje bitno, ali sarajevska konferencija je skoro pa „dan D“. Onda je usledilo višenedeljno nadmudrivanje kako na istom mestu okupiti predstavnike Kosova i Srbije. Uspela je španska diplomatija u tome. Ministri inostranih poslova Kosova i Srbije Skender Hiseni i Vuk Jeremić sedeli su za istim stolom, pričali, nije bilo demonstrativnog napuštanja sale, ali ni rukovanja. Priština zadovoljna jer su tvrde tretirani kao i ostali učesnici konferencije. Beograd srećan jer je, kaže Jeremić, jasno pokazano „ko je država, a ko nije“. Šta ćemo, međutim, sutra kada „dvadesetsedmorici“ bude predsedavala neka zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova i pozove Prištinu da prisustvuje nekom međunarodnom skupu kao nezavisna država? Hoće li Srbija bojkotovati takav skup?

Pre, tokom i nakon sarajevske konferencije, Srbija je dobila raznolike direktne i indirektne poruke vezane za njenu evropsku budućnost. Te Nemačka protiv članstva Srbije, te nije protiv nego nije srčano za. Bogatije članice ne žele „nove“ Grčke, Bugarske i Rumunije u redovima EU. Neki evropski parlamentarci upozoravaju da bez rešavanja odnosa sa Prištinom, Brisel može biti samo sanak pusti… Možda mi „Zapadnobalkanci“- srbijanski odsek, opet grešimo jer na sebi svojstven način od drugih očekujemo puno, a sami smo spremni mnogo manje da damo. „Mi bismo u EU ali pod našim uslovima“, rekla je Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije pre nekog vremena. Ako sam dobro razumela njene kasnije izjave, ceni da smo u međuvremenu promenili stav o EU i da smo sad mnogo spremniji da prihvatamo evropske standarde sebe radi. Možda, ali vladavina prava, administrativne i pravosudne reforme, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i dalje nisu popularni na našim prostorima. Problem Kosova da ne pominjemo. Zašto bi nas onda u skorije vreme primili u „briselski klub“? Pogotovo što i sami imaju ozbiljne probleme koje će, ne sumnjam, rešiti lakše bez nas.

Osnivač Stratforda Džordž Fridman u knjizi „Narednih stotinu godina“ predviđa da će glavnu reč na Balkanu voditi ne Evropska unija ili SAD nego Rusija i Turska. Kolumnista jednih dnevnih novina, razočaran politikom EU prema Beogradu, nedavno je preporučio da deca u Srbiji, pored najčešćeg engleskog, nastave ozbiljnije da uče ruski i da obavezno počnu da uče turski. Ceni da nas EU neće, a Rusija i Turska hoće. Nije loše znati strane jezike, ali ja sam nekako na engleski navikla. Čak ni posle mršavih rezultata sarajevskog samita, od evrointegracija ne treba dizati ruke. U međuvremenu, nastavimo da se zabavljamo svojim stvarima. Šarančić priveden, Davinić optužen za zloupotrebu službenog položaja u aferi „satelit“, odgovorio privatnom tužbom protiv Dinkića, on mu sprema kontratužbu, Ceca oslabila pet kilograma…