„SRS pozdravlja još jedan u nizu briljantnih uspeha vojske RS, oslobađanje srpske Žepe, neutralisanje još jednog ratnog žarišta i uporišta muslimanskih terorističkih akcija!“

(Mala digresija: Žepa je, za one koje ne bi da znaju, seoce gde su Muslimani iz Srebrenice potražili spas. Nisu ga našli!)

Dvadeset dve godine kasnije, tačno u dan, Tanjug je objavio da je predsednica Narodne skupštine „osudila poređenje Srbije i Aušvica u NIN-u“ i ocenila da fotografija nacističkog logora sa natpisom “Arbeit macht frei“ (Rad oslobađa) i naslovom “Radni logor Srbija“, „predstavlja najstrašniju uvredu za Srbiju i sve naše građane, kao i sve žrtve nacizma, porodice žrtava i njihove potomke.“

I Aleksandar Vulin, politički ljuskar koji je nedavno zbog zastave Kosova napustio komemoraciju u logoru Mathauzen, trenutno na funkciji ministra odbrane koji na opštu radost ne raspolaže nuklearnim arsenalom, ocenio je da „NIN ima pravo na svoju mržnju, ali nema pravo da vređa uspomenu na žrtve mržnje!“ Nije zaostao ni Ivica Dačić, čelnik SPS-a, koji je u nedostatku inspiracije za rime i ritam, naslovnu stranu nazvao – bezobrazlukom.

Indikativno je da su se povodom naslovne NIN-a, sa slikom kapije nacističkog logora i potpisom „Radni logor Srbija“, prvi oglasili puleni Vojislava Šešelja, Slobodana Miloševića i Mire Marković, važne figure koje nesaradnju sa zlom nisu shvatali kao dužnost, akteri užasa devedesetih godina, koji, okruženi progonima i zločinima, nisu prstom mrdnuli da to spreče.

Među prvima, očekivano, priključila im se potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović ocenjujuću naslovnu – „zloupotrebom slobode štampe.“ U red je stao i Marko Đurić: „Kao unuka Najdana Pašića, jednog od osnivača Nedeljnika NIN, stid me je ovakvog NIN-a.“ Miša Vacić, lični mašinovođa unuka Najdana Pašića nije se izjašnjavao da ne bi bio pogrešno „razumen“ ali se pozvanim da da svoj sud osetio čuveni Aleksandar Đurđev, lider Srpske lige koji je, citirajući majmuna u zrcalu, osudio ruženje srpskog naroda.

Nema te šuše i Vučićeve prišipetlje koja se, dok si rekao „Šiptar“, nije ostrvila na „skaradnu“ naslovnu NIN-a. U akciju čerečenja uključila se i „druga strana“ – vazda budni manekeni političke korektnosti koji su društvene mreže zasuli patetičnim palamuđenjima o trivijalizaciji holokausta, tercirajući, tako, Dačiću koji je ugovor sa Italijanima doveo u vezu sa Tadićevom pobedom na izborima, Mihajlovićevoj koja je upozorila na ulogu Mlađana Dinkića u sklapanju ugovora sa Fijatom i već narečenom Đurđevu koji je mudro zaključio kako je naslovna u funkciji „stavljanje pod tepih svega što su demokrate uradile“!

Odavno na delu nismo imali sličan cunami apstraktnog lupetanja, zamene teza i priče o svemu, samo ne o onome o čemu treba govoriti, baš kao kod one Hegelove prodavačice kojoj se mušterija požali da su joj pokvarena jaja a ova uzvrati: „Ti ćeš meni da su moja jaja pokvarena, ti čiji je otac nosio vaši u kosi, dok se majka muvala s prvim komšijom, a i kakva ti je ta bluza, verovatno su ti i čarape pocepane i ko zna kad si poslednji sapun video, da i ne govorim kako ti bazdi iz usta…!“

A samo je valjalo videti ono što je ponuđeno: na nišanu NIN-a, da se oglasim jezikom koji su ratni kopilani do juče koristili, nisu bili ni Aušvic, ni Jevreji, ni milioni žrtava fašizma, već Vlada Srbije zbog položaja radnika.

Možda najtačniji opis NIN-ove naslovne strane dala je Antonela Riha: „Netačno i neistinito!“

Da, ali neko ponekad pribegava i alegoriji, a neko i hiperboli. Srbija zaista nije nacistički logor. I nije logor. Još uvek.

Zato mi se potpuno ispravnom čini sentenca Đorđa Vukadinovića, koji je „tvitnuo“: „Ko god se tobože užasava i skandalizuje nad naslovnicom NIN-a ili ne razume gde živimo ili je Vučićev korisni idiot.“

Ovo je zemlja u kojoj šuntavi ministri apeluju na radnike „da pokažu malo ljubavi prema Srbiji“, ovde vođa svako malo diriguje red, rad i disciplinu; ovde se dnevno patriotski apeluje – Srbija uber alles, na srpskom naravno.

Fašizam, danas, nisu logori, mučenje i spaljivanje.

Fašizam je i nepoštovanje radničkih i ljudskih prava i raspirivanje mržnje i pritisak na medije i opsednutost bezbednošću zemlje i neprestana proizvodnja neprijatelja i mešanje crkve u poslove države i prezir prema intelektualcima i koketiranje sa kriminalcima i „navijačima“ i korupcija i zastrašivanje uoči izbora i provaljivanje novinarima u stan i … svašta još nešto čemu smo svedoci poslednjih godina!

Ko to ne vidi, on nije „Vučićev korisni idiot“.

On je, po cenu da me nazovete antisemitom – kompletni idiot!

P. S. Ovaj tekst pisan je 124. dan od kako je Lazar Ristovski izjavio: „Ja sam za Vučića, ostali su mrsomudi“; 50. dan od kako je dobio 40 miliona dinara za svoj filmski projekat i treći dan od kako je postao član Saveta FDU.