Nemački carinik Ditrih bio je potpuno zbunjen. Na granični prelaz neprekidno su pristizali sve novi i novi ljudi.
Imao je informaciju da se očekuje skorašnji dolazak u Nemačku azilanata iz Afrike, ali nepregledna masa pred njim daleko je nadmašivala najavljeni broj.
A dodatno ga je zbunjivalo što su svi pristigli bili – belci!
Carinik Ditrih je prišao prvoj pridošlici.
– Izvinite, gospodine, mi ovde očekujemo dolazak azilanata iz Afrike. A ko ste vi?!
– Mi smo kolege! – reče mu čovek.
Carinik ga je začuđeno gledao.
– Čije ste vi kolege?
– Pa… ovih… vaših… – odgovori pridošlica.
– Kojih… naših?! – čudio se Ditrih.
– Pa… tih… što su bili pošli kod vas… – pokušavao je da pojasni čovek.
– Mislite na azilante? – najzad je nešto shvatio Ditrih. – Ali ne razumem, kakve vi imate veze sa njima?
– Kako, kakve?! – povisio je glas čovek. – Mi smo njih lepo primili, nahranili, napojili, maksimalno ispoštovali… Pa su oni nama onda ispričali da beže od siromaštva, nemaštine, beznađa, korupcije, nezaposlenosti… I da idu kod vas da normalno žive, rade, imaju dobre plate, i da mogu da izdržavaju porodice…
Carinik Ditrih je bio nestrpljiv.
– Mi odlično znamo zbog čega beže azilanti i zašto dolaze kod nas… Ali šta vi hoćete?!
– Pa, mi hoćemo… isto! Mi smo njihove kolege!
Carinik Ditrih je nazad shvatio situaciju.
– Žao mi je, gospodine… Razumem da mnogi žele da žive kod nas, ali naše mogućnosti su ograničene. Mi zaista nemamo više mesta… Previše je najavljenih azilanata…
Čovek je bezbrižno odmahnuo rukom.
– Što se toga tiče, ništa ne brinite! Oni vaši azilanti uopšte neće doći!
– Zašto ne bi došli?! – čudio se carinik Ditrih.
Čovek se zadovoljno smešio.
– Osetljivi neki ljudi. Kad smo im ispričali kako se živi u Srbiji, sažalili se, i ustupili nam svoja mesta…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
