Krivci 1

Studenti Pravnog fakulteta su u sklopu svoje praktične nastave tog dana posetili Centralni zatvor.

Tamo ih je dočekao Upravnik zatvora lično.

– Dobro nam došli, dragi naši buduće sudije i advokati! – pozdravio ih je srdačno. – Evo ja ću vas danas malo provesti da vidite kako izgleda sprovođenje zatvorskih sankcija u praksi… Obići ćemo danas specijalni deo…

Studenti su se uskoro našli u zatvorskom hodniku, i mogli su kroz rešetke da vide brojne zatvorenike.

– U ovom specijalnom delu smešteni su glavni za najteža krivična dela… Evo, na primer, priđite ovde kod broja 12… vidite li onog tamo… visokog… sa bradom… E on je ovde smešten jer je bio glavni prilikom atentata na Premijera…

Studenti su se spontano za svaki slučaj malo odmakli od rešetaka i posmatrali zatvorenika sa bezbedne distance.

– A dođite ovde kod broja 14… Vidite onog sedog tamo u ćošku – nastavio je objašnjavanje Upravnik. – E on je bio glavni kod one monstruozne bande koja je ubijala i mlela ljude… Sigurno se sećate tog slučaja iz medija… To su bili monstrumi!

Studenti su se maksimalno odmakli od ćelije. Srećom, Upravnik ih je poveo dalje u razgledanje.

– Tamo, u onoj ćeliji broj 25, skroz do zida… Vidite onog krupnog, skroz kratko podšišanog… E taj vam je bio glavni za najveću proizvodnju i promet droge u našoj zemlji… radi se bukvalno o tonama droge… I o tome ste sigurno čitali u medijima…

Studenti su sa radoznalošću prišli bliže ćeliji i pažljivo posmatrali tog krupnog zatvorenika.

– S obzirom da je njima uskoro vreme ručka, predlažem da napravimo i mi pauzu – obavestio ih je Upravnik i odveo u salu za posetioce, gde ih je čekalo posluženje u obliku sendviča i sokova.

– Da li imate neko pitanje? – obratio se Upravnik studentima.

– Upravniče, ja bih hteo da pitam – javio se jedan student. – Zanima me… ako su već u specijalnom delu tako teški kriminalci… zašto je njihovo obezbeđenje tako… slabo… Videli smo samo jednog čuvara… A i on je čitao novine… Nema ni kamera ni video nadzora… Mi smo tamo ušli bez pretresa i kontrole… Izvinite, ali meni to izgleda prilično… opušteno…

– To si lepo primetio – složio se i Upravnik. – Ali treba imati u vidu da su oni potpuno bezopasni… Jer je suština da oni nisu direktni izvršioci svih tih krivičnih dela… To su naše kolege… Oni su samo bili glavni inspektori u svim tim raznim istragama… A njihova krivica je… što su otkrili prave počinioce…