Žao mi je što niste zadovoljni, ali mislim da je to za njega najbolje rešenje.

Znam da je hteo da bude ministar finansija, to mi je i rekao. Ali ja sam mu objasnio da smo potpuno bankrotirali i da se celokupne državne finansije u stvari zasnivaju na neprekidnom pozajmljivanju. Ministar finansija ide okolo i prosi, da tako kažem. To zaista nije posao dostojan predsednikovog rođaka. Posle je pomenuo privredu, ali da bude ministar privrede možda lepo zvuči, ali mora se priznati da mi privrede kao da i nemamo. Niko ništa ne radi, niko ništa ne proizvodi, a posao ministra privrede svodi se uglavnom na zatvaranje propalih firmi i ubeđivanje sa besnim i razočaranim radnicima oko otpremnina. Nije to za njega. Što se tiče mesta ministra zdravlja, to stvarno ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. Zdravstveni sistem je potpuno uništen, ne zna se da li su nezadovoljniji pacijenti ili zaposleni, a, realno gledano, tako će dugo i ostati. Činjenica je da bi mogao biti ministar sporta, ali nema smisla da se takav čovek bavi resorom u kome nema šta da se radi. Mi više nemamo naših sportista, svi su otišli u inostranstvo, tako da je to prilično uzaludan posao. Isto važi i za ministarstvo vojske, jer vi kao predsednik znate našu vojnu tajnu – da nemamo vojsku. O ministarstvu prosvete nije bilo ni reči jer je svakom jasno da je naše školstvo trajno i potpuno upropašćeno, prosvetni radnici nam neprekidno štrajkuju, a i kad rade, bolje da ne rade, jer su im programi iz praistorije. Za mesto ministra poljoprivrede se zna da je opasan posao, jer naši seljaci su se nakupili godinama besa i gneva i toliko često protestuju zbog niskih cena i nedostatka državne pomoći, da se svaki ministar u tom resoru izlaže životnoj opasnosti. Za ministra spoljnih poslova treba neko ko je spreman da neprekidno moli i da se izvinjava, a to je takođe posao ispod ljudskog dostojanstva.

Kad se sve sabere, gospodine predsedniče, uz svo uvažavanje i vas i vašeg pašenoga, mislim da sam za njega našao najpristojniji posao u ovoj Vladi.

Biće moj vozač.