Bila je užasna gužva u Domu zdravlja, a ja sam se osećao baš loše.

– Vi ste zreli da vam ovde neko baci bombu! – ispalio sam malo jačim glasom.

Istog trenutka prišla mi je medicinska sestra, promucala nešto kao, da sam očigledno hitan slučaj, i munjevito sam se preko reda našao kod lekara.

Od tada sam počeo da koristim to iskustvo.

Čim sam se prvi put zaglavio u redu u pošti proderao sam se koliko me grlo nosi:

– Vama treba baciti bombu u ovaj haos!

I ponovila se ista slika.

Radnik obezbeđenja me je nežno sproveo preko reda do prvog šaltera.

I sve je bilo gotovo za tili čas.

Počeo sam da sprovodim svoju novu taktiku u svim redovima i javnim službama.

I dobro mi je išlo.

Međutim, osećao sam da ta ideja može još da se unapredi.

U podrumu sa davno zaduženom vojnom opremom našao sam i jednu neispravnu manevarsku bombu.

Malo sam se potrudio, i uspeo da napravim baš lepu ogrlicu.

Na koju sam okačio bomba.

I to je tek bio pun pogodak.

Bomba mi je visila oko vrata, i nisam morao ništa da govorim.

Završavao sam poslove u rekordnom roku.

Nisam uopšte čekao u redovima a svi su prema meni bili izrazito ljubazni i pažljivi.

I uopšte se ne slažem da su naše javne službe neorganizovane, haotične i spore.

Svaki građanin može da upozna i njihovu bolju stranu.

Samo treba da ima odgovarajuću opremu.