Ministar policije nije mogao da veruje sopstvenim ušima.
– Kako misliš, Žugiću, da ti ne zaslužuješ ovu vrednu nagradu?!
Inspektor Žugić je oborene glave stajao nasred ministrovog kabineta.
– Znam da ne zaslužujem, gospodine Ministre – tiho je odgovorio.
– Ja tebe uopšte ne razumem, Žugiću! Da te malo podsetim, ti si predložen od Direktora policije kao ubedljivo najuspešniji inspektor naše policije! Ej bre! Ti si najbolji! Ti si naš ponos!
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } Inspektor Žugić nije delio ministrovo oduševljenje.
– Uvaženi ministre Pavloviću… – počeo je mirnim glasom.
– Petrović, Žugiću, ja sam Petrović – ispravio ga je ministar.
– E pa o tome se radi! – iznenada povisi glas inspektor Žugić. – Ja sam bolestan! Meni su pronašli tu neku, kako se već zove ta bolest, afazija! To je nekakva čudna bolest, od nje ne razumeš dobro šta ko govori… Međutim kod mene je to malo drugačije. Ja brkam prezimena ! Evo kao što vidite, pogrešio sam i vaše!
– Ma hajde bogati, jaka stvar! – počeo je da ga teši Ministar. – Svakome se desi da pogreši nečije ime i prezime, nije to ništa strašno…
– Ali ministre – ponovo se javio Žugić – Kod mene je to mnogo izraženo! Zato vam i kažem da ne mogu da primim nagradu… Jer je nisam zaslužio! Ja sam sve svoje slučajeve rešio greškom!
Ministar je video da ima ozbiljan slučaj pa je izvadio viski i dve čaše.
– Sedi ti ovde moj Žugiću, popi jedno pićence, pa će ti biti lakše…
– Gospodine Ministre! – i dalje je Žugić govorio povišenim glasom. – Ja ću vama sve priznati! Ovako to izgleda. Vodim ja na primer istragu. I otkrijem da je u nekoj firmi bilo korupcije. I da je za to kriv na primer gospodin Rakić. Ali kada izdajem nalog za hapšenje, ja obavezno pogrešim! To je taj problem! I umesto „Rakić“ ja napišem, na primer, „Radić“. Ali, kad greškom uhapse nekog Radića, ispostavi se da je on još korumpiraniji od Rakića! Obavezno sve prizna! I tako non-stop. Gde god treba da uhapsim jednog, ja uhapsim greškom nekog sasvim drugog, ali taj sve prizna! Eto tako sam stekao reputaciju najuspešnijeg inspektora… Koga god uhapsim on je korumpiran! Zato vas molim, ministre Pavloviću, da ovu nagradu date nekom drugom…
– Petrović!! Ja sam Petrović, nisam Pavlović! – proderao se Ministar – Pa ti, čoveče, brkaš prezime i ministru!
– To vam pričam, gospodine ministre… ja mešam sva prezimena…
– U pravu si ti! – iznenada poskoči Ministar sa stolice. – Pusti nagradu, pusti priču, da ne gubimo više vreme… Hajde ti, blago meni, javi se odmah na komisiju, pa hitno u invalidsku penziju. To ti je, koliko se ja razumem, baš opasna bolest…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
