Ali početak je neočekivano kasnio.

– Šta li je sa Predsednikom – izgovorio je svoju zabrinutost Vladika zapadno-istočni – Da mu se nije štogod dogodilo?

– Ma sigurno mu se nije ništa dogodilo – oglasio se Patrijarh. – Do sad bi jamačno javili… Nego mene većma brine… da se nije štogod… naljutio…

– A što bi se ljutio – interesovalo je Vladiku južnosevernog. – Ima li kakvoga razloga?

– Pa koliko ja znam… nema – nastavio je Patrijarh. – Ali on je u poslednje vreme baš često u toj Evropskoj uniji… A oni su tamo… malo drugačije vere… A s obzirom da naš voljeni Predsednik često pominje tu Evropu… možda bi trebali da malo razmotrimo… i tu opciju…

– Ja Vas, Vaša Svetosti, ništa ne razumem – javi se Vladika severozapadni – Koju opciju bi trebali da razmotrimo?

– Pa… tu… evropsku – objasni Patrijarh. – Ako naš Predsednik smatra da se mora u tu Evropu… da razmotrimo i tu… katoličku opciju…

– U Evropi ima dosta i protestantske vere – umeša se Vladika istočnoseverni – Kako da znamo… koju opciju Predsednik tačno podržava…

– Pa ja sam ga zato i pozvao da nam bude gost… – reče Patrijarh – i da nam lepo objasni… kuda on predlaže… da se mi sada… usmerimo… Pa se bojim da se nešto nije naljutio… što toliko kasnimo… i što ga ne pratimo dovoljno revnosno… na evropskom putu…

– Ako me sećanje služi – ponovo se javio Vladika zapadno-istočni. – Predsednik je skoro bio i u Turskoj… I u divnim je odnosima sa njihovim predsednikom… Da li to znači da treba da razmotrimo i opciju… islama?!

– Ama još je to i dobro! – povisi glas Vladika južnoseverni. – A to što je upravo bio u Kini… I poluzagrlio se sa njihovim predsednikom… Da nas sad ne čeka i opcija…. ateizam i komunizam!? Ili budizam!?

Rasprava i vreva su dostigle maksimum kada se iznenada pojavio Predsednik i prišao govornici.

Na olakšanje prisutnih verskih poglavara, do daljeg ćemo ostati pravoslavci.