– Ne mogu da verujem! U mojoj smeni! – i dalje se neobjašnjivo oduševljavala sestra. – Molim Vas da odmah uđete kod doktorke! Vi ne smete da čekate!

Sestra me je provela kroz ogromnu gužvu u čekaonici i uvela u ordinaciju.

– Doktorka, ovo je gospodin Vučić! – predstavila me je sestra teatralno.

Doktorka je ustala potpuno zbunjena, a zatim mi se naklonila kao da sam Japanac.

– Moje poštovanje, gospodine Vučiću! Velika mi je čast i ponos što sam baš ja vaš izabrani lekar! Hoćete li prvo nešto da popijete… kafa, sok… viski..

I tako sam najbrže u životu završio pregled u Domu zdravlja.

Na poslu me je čekalo novo iznenađenje. Pozvan sam hitno kod direktora.

– Gospodine direktore, to što pričaju da sam spavao na portirnici u trećoj smeni uopšte nije istina… – krenuo sam za svaki slučaj da se pravdam.

– Gospodine Vučiću! – prekinuo me je Direktor. – Molim Vas, pustite te trivijalnosti… šta ćete da popijete?

Direktor mi za dvadeset godina staža nikada nije persirao i nikada nije nudio piće. Zanemeo sam.

– Znate, gospodine Vučiću – nastavio je Direktor svoje čudno ponašanje – s obzirom na aktuelnu političku situaciju… mislim, naravnoé ako se Vi slažete… da prihvatite mesto zamenika direktora naše firme…

– Ali, gospodine Direktore… – pokušavao sam da se povratim od šoka – mislim da to nije…

– U pravu ste, gospodine Vučiću! – povisio je ton Direktor. – Ne znam šta mi bi! Vi ćete biti novi Direktor naše firme, a ja zamenik…. ako se slažete…

Nisam čestito stigao ni da preuzmem dužnost Direktora, stigao mi je hitan poziv iz Vlade.

Primio me je novi premijer Vučić, lično.

– Prezimenjače, dobro mi došao! – bio je vrlo ljubazan. – Da ne trošim ni svoje ni tvoje vreme, da li bi pristao da radiš za mene?

– Vrlo rado, Predsedniče, to je za mene velika čast… ali.. kao što verovatno znate… ja sam samo običan portir…

– Ma kakve to ima veze! – prekinuo me je Predsednik Vlade. – I ja sam samo običan pravnik, pa šta mi fali!

– Ali Predsedniče… šta bih ja uopšte kod vas radio? – morao sam da priupitam.

– Sve! – opisao mi je posao Premijer. – Ti bi, kao i ja, radio sve! Ti ne možeš ni da pretpostaviš šta je mene snašlo! Od formiranja Vlade pa na ovamo svi traže samo Vučića! Vučić treba sve da rešava! Vučić sve odlučuje! Vučić se za sve pita! Meni je apsolutno nemoguće da stignem na sva moguća mesta i da rešavam sve moguće probleme u ovoj zemlji! Ali, šta da radim kad to narod od mene traži… I sad mi treba još Vučića! Dakle, jel' prihvataš posao?!

Tako sam se pridružio premijerovom timu Vučića, i ponosno nosim broj 68. I svi me hvale.