Trebalo je samo da prođemo kroz to selo.

Ali Premijerka je insistirala da se slika sa nekim seljakom!

Čim smo zaustavili automobile, sve je opustelo.

Nigde ni žive duše!

Otišli smo do centra sela.

Kad su nas videli, seljaci su se razbežali na sve strane.

Ipak smo uspeli da stignemo jednog starog.

Kad smo mu objasnili da treba samo da se slika sa Premijerkom, počeo je da plače.

Nije vredelo nikakvo ubeđivanje, pa smo ga pustili.

Ipak, valjalo nam je naći zamenu.

Opkolili smo kafanu, i priveli nekoliko meštana.

Svi su nas preklinjali da ih pustimo.

Prišla im je i Premijerka lično.

Pitala je zašto je se svi plaše.

Seljaci su u glas vikali da se uopšte ne plaše naše Premijerke.

Nego njenog naslednika!

Teško onom ko se slikao sa vama, rekli su nam seljaci.

Kad nam dođu oni drugi!

Svi smo bili vrlo iznervirani, ali je Premijerka ostala potpuno mirna.

Čak je rekla da su meštani u pravu.

I da je upravo lukavstvo spasavalo srpskog seljaka kroz vekove.

I da je srpski seljak uvek umeo da proceni šta je za njega najbolje.

Tako da je na kraju Premijerka napravila selfi.

Ispod jedne šljive.