Kako priđem do trafike, tako me strefi šlog.

Uzmem jedne novine, ono, naslov debeo ko goveđa žila: „Gazda Lile utajio porez!“

Uzmem druge novine, ono još veći naslov: „Sumnjivi poslovi gazda Lileta“. Uzmem treće novine, tamo velika moja slika, a ispod piše: „Da li će ovaj čovek odgovarati za svoje malverzacije?“

A unutra, sve gore od gorega.

Nema čoveka da me nešto nije ispljuvao i najebao mi se majke!

Ja sam u početku okretao tu mangupariju, te urednike, i jebao im sve po spisku, a oni posle još gore, uzmu pa i to objave. Bruka živa!

Spremio sam se da ih tužim, ali kaže mi advokat, zajebi stvar gazda Lile, počeće na sudu da trkeljišu, pa može da ispadne veće sranje.

Bogami sam bio dobro popizdeo i hteo sam da unajmim neke bilmeze da prebiju tu mangupariju. Ali posle pomislim, napraviće se još veća pizdarija, pa se nekako uzdržim.

E, onda, fala bogu, dođe ova privatizacija!

Kako se koje novine privatizuju, tako ja u prvi red.

Počne licitacija, ali nije majka rodila junaka koji može da izlicitira gazda Lileta!

Kad ja zacepim sumu, svi se useru u gaće!

I tako sam pazario sve novine.

Sada mogu slobodno k'o čovek da dođem na trafiku i kupim novine koje 'oću.

To je ta sloboda štampe, moj burazere!