Venčanje 1

– To nije dobar dan za proslavu – smatrao je ćale. – Na taj dan je pre 500 godina bila Kosovska bitka, velika tragedija za srpski narod!

Odložili smo venčanje za sledeću subotu.

U toku nedelje nismo uspeli da nađemo vezu za bolnicu, pa je umrla baba.

– Običaj je da se sačeka najmanje četrdeset dana od sahrane – sugerisala je keva. – Valja se!

Sačekali smo četrdeset dana i ponovo zakazali u subotu.

Mali sestrić je zaboravio da plati neku drogu ili oružje, pa smo morali da sačekamo još četrdeset dana.

Ponovo smo zakazali u subotu.

– Na taj dan je godišnjica poslednjeg bombardovanja – setio se deda. – Ne valja praviti veselje na veliku nesreću!

Pomerili smo za svaki slučaj još mesec dana.

– To ne dolazi u obzir! – bio je jasan naš prota. – Na Zadušnice se ne zakazuje venčanje!

Odložili smo za još mesec dana.

– U ovo vreme ubili su Premijera – obavestio nas je kum Rale. – Možda je bolje da malo pomerimo svadbu…

Pomerili smo za još mesec dana.

– Neće biti venčanja – obavestio nas je matičar. – Zbog proglašenog vanrednog stanja zbog epidemije nije dopušteno sastajanje više od dvoje ljudi…

I tako, živimo nevenčano već pet godina.

U ovoj zemlji nema termina za veselje…