– Poštovane kolege Ministri, zamolila bih vas da pristupimo glasanju o novom Zakonu o poreklu imovine. Pročitali ste u materijalu njegov predlog i nadam se da je svima jasno da nam je jedan takav zakon neophodan. To će biti strog zakon i neće biti lako onima koji nisu na legalan način stekli svoju imovinu! Mislim da je vreme da građani vide ko je baveći se politikom pošteno stekao svoju imovinu, a ko je pokrao narod!

Nastalo je komešanje među Ministrima.

– A što da ga baš sad donosimo – javio se za reč Ministar zdravlja. – Meni se čini da ima trenutno mnogo važnijih zakona. Na primer Zakon o obaveznom pranju ruku… pa Zakon o čistom vazduhu… Pa onda..

– Kolega, molim Vas – prekinula ga je Premijerka. – Naravno da ima još važnih zakona i mi ćemo ih sve blagovremeno razmotriti… Ali ovaj zakon nam je trenutno prioritet.

– A što baš mi da ga donosimo – javio se i Ministar privrede. – Što to nisu uradili oni pre nas, mnogi su imali priliku, a nisu ga usvojili… Nije to slučajno..

– Gospodo, možda nisam bila dovoljno jasna… Naš Predsednik smatra da je Zakon o poreklu imovine jako važan zakon i očekuje da ga danas usvojimo po hitnom postupku!

– Pa što odmah niste rekli! – progovorila je Ministarka saobraćaja. – Šta onda gubimo vreme! Ja sam za!

Zakon je usvojen jednoglasno.

Sledećeg jutra Premijerku je iznenadila čekaonici prepuna Ministara.

– Koliko se sećam, gospodo, ja za danas nisam zakazala sednicu Vlade…- malo se zbunila Premijerka. – Otkud vi?

Ispred grupe je istupio Ministar odbrane.

– Poštovana Predsednice, povodom novog Zakona o poreklu imovine… Mi smo većali i većali…i došli smo do zaključka da je najbolje za sve nas…da se mi sami predamo! A Vi zamolite tamo gde treba da nam to uzmu kao olakšavajuću okolnost…