"Da sam huškao, huškao sam - da sam puškom, puškom sam" 1Foto: Luca Marziale / Danas

Sudeći prema načinu na koji se Aleksandar Vučić odnosi prema zločinima Srbije tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, na koje je svesrdno, kao potrčko osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, huškao, dobro bi mu došla jedna Oluja Srba sa Kosova, sa ciljem pokušaja zataškavanja svoje krvave i bratoubilačke političke biografije.

Ipak, ni za takav zločin u sopstvenoj režiji, imajući u vidu da u svojim rukama drži sve poluge vlasti, kriminala i nepočinstava u poslednjih deset godina, više nema snage.

I to je odlična vest.

Moglo bi se reći da je najveći uspeh međunarodne zajednice, odnosno Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, to što drže Aleksandra Vučića pod kontrolom i više im ne pada na pamet da dozvole da ovaj političar, koji hara Srbijom i regionom skoro trideset godina, krene u realizaciju svog, sada već večno prisutnog sna – realizaciju planova zločinca Šešelja o stvaranju takozvane „velike Srbije“.

Usmeren je ograničeni Vučić samo na Srbiju i na nanošenje štete isključivo građanima koji ga na izborima biraju usled njegove brutalne medijske propagande, ucenama radnim mestima u javnim preduzećima i, načelno, rukovodeći neopravdanim strahom da Srbima u svim „srpskim država“ sledi egzodus i smrt.

Tako sam i ja, pre nekoliko dana, u Beogradu, kojoj nikada nije palo na pamet da ide da „brani“ Kosovo na pozive maloumnika ili političara prljave savesti koji su izvršili najbrutalnije ratne zločine nad kosovskim Albancima u nekadašnjoj južnoj srpskoj pokrajini, ili onih koji su se time naslađivali i krali političke poene, htela da krenem na Kosovo i da branim Srbe od srpskih mafijaša koji tamo operišu pod palicom zvaničnog Beograda.

Sirene na ulicama gradova i sela na severu Kosova koje ne opominju na opasnost već pozivaju tamošnje Srbe da budu topovsko meso na barikadama, dok se mafijaši i njihovi čuvari i nalogodavci iz Beograda skrivaju iza njih, čuvajući svoje ratne plenove i bogatstva stečena na jadu i muci nesrećnih, običnih ljudi, bili su zvuci iz pakla. Direktno iz pakla nečiste savesti, čiste manipulacije i odrona svakog moralnog načela u odnosu na odgovornost koju snose.

Aleksandar Vučić, komentariše se uveliko u javnosti, nema hrabrosti da reši kosovsko pitanje. Ali, nije to odsustvo hrabrosti, to je gramzivost, osionost i upiranje svih snaga da građani koji ga biraju na izborima unazad deset godina, ne saznaju nikada kako je taj politički potrčko osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja huškao na rat, slao sopstvene građana u sukobe, u samoubistva, ili ih pretvarao u ratne zločince, ulivajući im strah od ugroženosti i navodne smrti.

„Da sam huškao, huškao sam, da sam puškom, puškom sam“, napravila je umetnički rad umetnica pod pseudonimom na društvenim mrežama – Darija Bolan. Istovremeno, ova umetnica, koja živi i radi u Kanadi, napravila je „fejk“ fotografiju sa ulica Beograda kada je više desetina hiljada građana pod parolom „Jedan od pet miliona“ protestovala ulicama Beograda, zamenjujući tu parolu natpisom – U Srebrenici je bio genocid.

Ovde neće biti moguće nikoga osuditi i ukazati prstom za korupciju dok se ratni huškači i profiteri ne budu nazvali pravim imenom. I to je tako. Kritička javnost mora da insistira na njihovom prvobitnom grehu – ratnom profiterstvu pre nego što nabroji sva ostala nepočinstva koja su sproveli pod prividom zaštite navodnog nacionalnog interesa.
Oni taj „interes“ koriste i iskorišćavaju da bi zaštitili ratne plenove i ukaljane obraze, na osnovu kojeg su, posledično, umnožavali svoja bogatstva.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.