Jutro je bez Nade

Fenomen interesantan na nekoliko nivoa. Pogotovo na onom da je pesma jedne narodne pevačice, koja se, ni po čemu i nikada, tokom višedecenijske karijere, nije se isticala u angažovanju za javno dobro i korist. Kako je izjavila koleginici iz našeg lista, ona isključivo „radi za pare“.

Ne opredeljuje se politički. Ne zna ni da li bi pevala za ovdašnjeg diktatora Aleksandra Vučića, kao što ne zna ni da li bi pevala za one koji se tom režimu protive. U svakom slučaju, Nada Topčagić, legenda narodne muzike u Srbiji, postala je svojevrsna ikona koraka u istorijskom procesu rušenja jednog od najvećih svetskih diktatora, čije odlike uveliko poprima ovdašnji – Aleksandar Vučić. Teško je izvesti i analogizirati pojavnost turbo, folk i narodnih pevača u Srbiji i njihovih pesama sa značajnim, svetskim događajima. Pogotovo onim koji se odlikuju značajnošću poput izborne pobede nad Erdoganom.

Nada Topčagić je poput svih onih Vesni Zmijanac, Dragana Mirković, Aca Lukasa, Ceca, još samo jedna u nizu poslušnika i slepih obavljača svog posla, bez ikakvog obzira na okolnosti i zajednicu u kojoj ostvaruju svoje karijere. Odnosno, kako je i sama potvrdila, i pored činjenice da je njena pesma obeležila euforiju ogromne zajednice ljudi okupljenih u borbi za slobodu – uvek spremna da peva „za pare“.

Zato je ceo slučaj dosta bizaran, iako opterećen činjenicama da dosta ljudi koji su navijali i glasali protiv diktatora Erdogana u Istanbulu, dolaze sa ovih prostora i vole pesme Nade Topčagić. „Jutro je“ simbolizuje novo doba. Dan nakon pobede nad diktatorskim režimom. Sreću i nadu. Nadu Topčagić.

A Nada Topčagić u Srbiji ne sme da pisne. Što bi i pisnula kada je njoj mnogo bolje nego za 90 odsto građana ove zemlje. A za tih 90 odsto građana nije samo prosto lošije od onoga kako je njoj. NJima je ekonomski, socijalno, egzistencijalno, načelno, najgore na gotovo celom evropskom tlu. I gore nego Turcima u Turskoj, koje je Erdoganov režim hapsio i zatvarao u hiljadama, desetinama hiljada u zatvore, mučio i proganjao, ubijao…

Ovde su političkom karijerom Aleksandra Vučića ubijene generacije. Karijerom koja traje skoro tri decenije. Glasnogovornik genocida, etničkih čišćenja, ratnog profiterstva, najgnusnijeg nacionalizma. Danas korupcije i daljeg širenja nacionalne mržnje u okvirima uticaja koji više nije u prilici da žrtvuje, ubija i uništava sudbine susednih naroda. Bar ne u bukvalnom, fizičkom smislu. Ali, ubijanje sopstvenog i dalje traje. Sa željenim ishodom veličine moći i načina vladanja upravo Erdogana. Istovremeno, Viktora Orbana. Pa, negde između. I psihološki i geografski.

Sa ovim drugim, izgleda da je ostvario kontakt i to kontekstualan i smislen, a ne poput onog koji je Nada Topčagić ostvarila sa svojevrsnim revolucinarnim nabojem protiv diktatora Erdogana.

U slučaju veza Viktora Orbana i Aleksandra Vučića ali i Ane Brnabić, premijerke Srbije, postoji, prema izveštavanju portala javno.rs, vrlo jasan kontekst. Odnosi Beograda i Budimpešte teško mogu da budu bolji, razvijajući se na onom što kritičari nazivaju „autoritarne tendencije“ srpskog predsednika Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana, počinje ovaj portal vest o tome da je od 2016. godine grupa mađarskih, srpskih i slovenačkih firmi dobila, u postupku javnih nabavki, ugovore vrednosti više od 25 miliona evra za poslove obnavljanja javnog osvetljenja u nekoliko gradova u Srbiji u kojima je na vlasti Srpska napredna stranka.

Istraživanje koje su sproveli BIRN i mađarski online portal Direkt 36 pokazuje da su te kompanije povezane sa ljudima iz najbližeg okruženja Orbana, Vučića i srpske premijerke Ane Brnabić. Ceo slučaj, odnosno „posao“ počinje, izveštavaju novinari, u decembru 2014. godine, samo nekoliko meseci nakon što su Orban i Vučić, tadašnji premijer Srbije, održali prvu zajedničku sednicu Vlada.

Tako se to radi. A, ne kao pesma Nade Topčagić, koja se bez ikakvog smisla, osim onog sastavljenog u jedva dve reči stiha „Jutro je“, nakon pobede opozicionog kandidata nad diktatorom Erdoganom, okreće po društvenim društvenim mrežama i ispunjava srca građana zadovoljnih takvim ishodom.

Ovde su, za razliku od susedne Turske, za većinu građana, jutra i dalje bez nade.