Kad udari iz stana pored

Naivno.

Jasno je da građani imaju svoje probleme, razloge za nesreću i tragedije koje veze nemaju sa ratno zločinačkom prošlošću njihovog predsednika i političara koji njima vladaju, već se odnose na čisto preživljavanje unutar jednog od najsiromašnijih i najkorumpiranijih država u Evropi.

Očigledno je, takođe, da Aleksandar Vučić koristi svaku priliku za izazivanje sukoba, skrivajući pritom svoju uzročnu, motivišuću i izazivačku nameru da bi se ispostavio kao pomiritelj odnosno žrtva međusobno zavađenih građana, u susret nerealizaciji onoga što je obećao Evropskoj uniji da će rešiti.

Očekivanih rezultata zbog kojih dobija finansijsku podršku, što direktno, što posredno.

Ali, svakako, utisak o tome da je moguće da se gomila ljudi okupi na istom mestu samo par sati nakon što su na tom istom mestu, isto tako obični ljudi bili žrtve takve agresije, da nisu smeli sami da se vraćaju svojim kućama ili, poput pojedinaca, sa strahom iz njih danas izlaze, jer neki levijatanski, patriotski i ostali plaćenički idioti mogu da im rascopaju glavu, onespokojavajuće je.

Takođe, retke vesti i mediji koji imaju u vidu te tragedije i o njima izveštavaju, kada se prebace tek tako sa nesreće proganjanih ljudi na slavlje nekih drugih ljudi, deluje bizarno.

Opet, onespokojavajuće i beznadežno.

Tom utisku dodatno doprinosi činjenica da je upravo fudbal, odnosno navijačke horde koje su kontrolisane od strane države da izazivaju nasilje i rade sa ciljem profitiranja korumpiranih vladajućih struktura, ratnih profitera, bez ikakvog obzira prema životu i smrti u kontekstu sopstvenog preživljavanja na pozicijama moći i vlasti, taj koji angažuje i pokriva navodnim smislom gomile ljudi da se okreću protiv sopstvenog i interesa društva čiji su deo.

Ista nesreća vodi njih kao i one sa druge strane, koji takav poredak i manipulaciju uviđaju.

Stvar je privilegije, zapravo, uvideti da vladajuće strukture koriste te muškarce, siromašne i tužne, da bi se održali na vlasti.

Suprotstavljali se onima privilegovanijim koji su u stanju da vide i znaju šta je radio i šta radi režim Aleksandra Vučića.

A šta radi i u čemu je suština?

Izgleda da se sve više približavamo onome o čemu su mnogi nagađali i pretpostavljali kao konačnicu velikog kraha.

Neke vrste građanskog rata, unutar kojeg vrhovni komandant neredom, zlom i nesrećom – Aleksandar Vučić – želi da se ispostavi kao kontrolor.

Zašto?

Ponovimo, iz sopstvenog interesa, ličnog, pojedinačnog, najsebičnijeg mogućeg koji može da se zamisli.

Oni huligančići koji svako malo ribaju i popravljaju mural ratnom zločincu i u tome vide suštinu ideje zbog koje žive na, za njih, ideološki, najznačajnijem nivou, pojma nemaju da se time pokriva korupcija i odgovornost za zlodela onih koji žive u milionima i milijardama za razliku od njih.

Takođe, njihova stremljenja su usmerena na to da unutar takvog, njima neotkrivenog i neraskrinkanog sistema, napreduju do još goreg zla – policajaca u civilu.

Policajaca u civilu za koje nije jasno pod kakvim zakonima i uređenjem iole smislenog sistema funkcionišu.

Parapolicijom se zovu upravo iz tog razloga, jer je njihova misija rad za interes korumpirane klike koja vlada Srbijom, opet neuporedivo sa manjom finansijskom i u svakom pogledu moći, osim one koje ispoljavaju prema, videlo se na poslednjem primeru, ženama i devojkama koje su se usudile da jajima pogode sramotu Srbije.

Mladića koji srećom čami u zatvoru, za razliku od njegovih ideologa i inspiratora, portparola genocida, ratnih zločina i etničkih čišćenja.

Istina je, Aleksandar Vučić je jedini lider u Evropi koji ima krvave ruke i ratno huškačku prošlost. Sve je narode to nekako prošlo, samo je građane Srbije ovaj nasilnik toliko uništio i pritisnuo da će nas na kraju nahuškati zaista jedne na druge. Onaj iz susednog stana udariće na vas. Videćete.