Mačja psovka Ane Brnabić

Dok je većina naroda u uniformama i na ratištu, pod komandama ratnih zločinaca Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, čiji je Vučić tada verni podanik bio.

Mačji kašalj.

Ne pravimo se blesavi.

Sad smo kao fini.

Šta jedno „j…m ti mater“ Ane Brnabić, danas pokorne sluškinje Aleksandra Vučića, naviknutog da poziva na ubistva i zločine ljude drugačije vere i nacionalnosti, da mu ubijaju sopstvene građane, novinare, tokom bormbardovanja, kada je bio ministar informisanja i maznuo stan od države, znači u ovakvom društvu?

Baš ništa.

Mačji kašalj.

Nismo se posebno zgražavali na genocide, zločine, sve strahote u čijem je izvođenju u naše ime učestvovao apsolutni vladar Srbije – Aleksandar Vučić. Sada vlada već 13 godina unazad, ali se nikada nije jasno i masovno ispostavilo pitanje kako to da je posle ratnog huškanja i ratnog profiterstva došao u priliku da vlada…

O tome kako je on do toga došao, kako se to tako se vinuo, nakon, ponovimo, ratnog huškanja i profiterstva na smrti i gladi, jasno je da bi trebalo pitati takozvane demokratske vlasti, one posle ubistva Zorana Đinđića, koje se, takođe, nisu posebno gadile na ratno-huškačke podvige Aleksandra Vučića, te su, poput njega nastavile sa zataškavanjem zločina koje je grupa manijaka počinila u naše ime tokom devedesetih.

Tokom rata.

Da, bilo je to davno. Pre više od trideset godina, ali da li je beznačajno ako imamo u vidu da je jedan od glavnih jurišnika na novac i privilegije na osnovu zločina, smrti i gladi danas predsednik Srbije?

I, nije toliko, ako se zna da većina onih građanka i građana, onih koji su tada bili zreli i odrasli u to vreme, uopšte mu ne zameraju to što je bio aktivni učesnik rata, ubistava i krađe nekolicine zlikovaca, čiji je politički sluga bio.

Deo njih mu čak danas zamera što nije veći nacionalista. Što ne krene vojskom da brani Kosovo i Republiku Srpsku, da još malo ubija i da sopstvene građanke i građane tera u smrt ili ratno zločinstvo.

Kao i dobar deo opozicije. U čijim je političkim agendama takva namera upisana. Lešinarima koji bi na smrti i ratu da pridobiju glasačko telo. Ljude osiromašene, ozlojađene, čiji su životi uništeni bedom i mržnjom, decenijama trovani medijskom propagandom zlikovaca, lopovčina…

Kada je moguće takve priče prosipati glasačima, kada je moguće neosuđivati Aleksandra Vučića za njegove prve, najdublje i najmračnije grehove koji se tiču, ponovimo, pozivanja na smrt i ubistva ljudi sa Kosova, Bosne, Hrvatske…, već, u velikom broju slučajeva, kritikovati njegovu politiku danas jer nije u fizičkom i vojnom smislu agresivna prema drugim narodima, onda je moguće da vam njegova sluškinja Ana Brnabić, j…b mater u sred Skupštine i to sa pozicije predsednice parlamenta.

Onda je moguće da uhapse i drže utamničenu profesorku Mariju Vasić, zajedno sa nekolicinom mladih ljudi jer su navodno teroristkinje i teroristi…

Gadna je bila ta scena u Skupštini. Neprijatno je bilo lice Ane Brnabić kada je izgovorila tu psovku. Način na koji je to rekla bio je pun mržnje, iskrene. I to prema jednoj poslanici kojoj ruke apsolutno nisu krvave, štaviše, i jednoj profesorki koja umalo nije umrla od gladi i žeđi u zatvoru režima Aleksandra Vučića.

Baš nekako u to vreme, šef Ane Brnabić, Aleksandar Vučić, obećavao je Volodimiru Zelenskom, u Odesi, razorenoj Ukrajini – kule i gradove. Rekao je da je Srbija spremna da obnovi pojedine regije usled zločinstva od strane agresora Vladimira Putina.

Pre manje od mesec dana, bio je u Moskvi, klanjao se upravo Vladimiru Putinu, tom zlikovcu, zbog čijih ratnih razaranja je spreman da troši novac građanki i građana Srbije da bi ukrajinskom narodu pomogao, obnovivši im gradove.

To je isti onaj s početka ove priče – Aleksandar Vučić. Onaj ratni profiter. Sećate se?

U istom tom danu, idemo dalje, Vučić je uhapsio desetak fakultetskih profesora i stavio van snage zaključak o obrazovanju Radne grupe za analizu finansiranja i performansi visokog obrazovanja i izradu nacrta zakona o visokom obrazovanju, što je jedan od zahteva univerzitetskih pobunjenika.

Prvo ih ošamario a onda im poslao poljubac.

Kako da onda Ana Brnabić ne izusti „j…m vam mater“. Šta su sve drugi mogli, može valjda i ona ovako. Da se bar malo približi svojim političkim uzorima. U svom radu i posvećenosti korupciji, smrti i siromaštvu sopstvenog naroda.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.