Srbenda za žaljenje

Na Vikipediji piše da ima 46 godina, da je visok dva metra i da ima 100 kilograma. O strukturi krvnih zrnaca ne piše ništa, ali, prema tvrdnjama mozga tela sa navedenim karakteristikama, direktni je potomak, ni manje ni više, nego Vuka Karadžića.

O tome da je moguće da se na najgledanijoj televiziji u Srbiji, sa nacionalnom frekvencijom neplaćenih poreza građanima Srbije, direktor javnog preduzeća, bivši košarkaš, obraća građanima Srbije sa pozicije srbende i direktnog potomka Vuka Karadžića, više niko, sa zrncem svesti o tome u kakvom društvu živi i pod čijom vlašću, ne sumnja.

Oni sa dodatkom razumevanja okolnosti i aktuelnog stanja čak mogu da imaju i osećanje žaljenja prema ovom direktnom potomku Vuka Karadžića. Odrastati u Srbiji, državi koju su uzurpirali ratni zločinci i profiteri na smrti, genocidaši, najveći pljačkaši i korupcionaši, i razvijati se unutar takvog sistema vrednosti, a pod njihovom brutalnom medijskom, obrazovnom i kulturnom propagandom, samo po sebi već zaslužuje žaljenje.

Čini se da je upravo takav slučaj Gorana Vuka Karadžića. Da se odredi kao ponosna srbenda, kako za samog sebe kaže, ne bi bio ni naročit problem, jer šta je sporno u tome ako se pod tim misli na poštenje i vrline koje odlikuju svako časno ljudsko biće.

Problem nastaje u tome što se takvo određenje ispostavlja u odnosu na drugog. A kako običaji jedne srbende nastale iz zločinačke ideologije Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Aleksandra Vučića, Ivice Dačića i ostalih nalažu – to je u odnosu na narode i nacionalnosti, odnosno države, prema kojima su, opet, u ime građana Srbije, počinili najgnusnije zločine, neviđene još od Hitlera i Drugog svetskog rata na evropskom tlu.

Da ne bude naknadnih interpretacija, citat srbende, Gorana Vuka Karadžića, direktora JP Stara planina, glasi: „A znate ko me isto tako napao? Čovek koji se preziva Beširi. E svaka vam čast, građani Srbije, napao je srbendu, reći ću i subjektivno i objektivno, srbendu. Nisam ponosan da lajkujete Beširija, koji je napao Gorana Karadžića, neka on samo nastavi da me napada, nikakav problem. I ti i svi ostali sa širi, ili ti na iri, jer želim to, i nekako sam još ponosniji.“

Tako je zborio pre par dana na televiziji neplaćenih poreza građanima Srbije Vuk Karadžić. Preciznije, njegov medijum. Potom se, nakon reklama, medijum Vuka Karadžića navodno izvinio zbog vređanja na nacionalnoj osnovi, ali uz naglašavanje – pod uslovom da je, sa stanovišta potomka Vuka Karadžića – nesrećni Beširi – Srbin.

„Isto tako da se izvinim gospodinu Beširiju, koga ne poznajem, tom tastatura mafijašiću, ako je Srbin i živi u Srbiji, pa je ovo njegova zemlja, ja mu se izvinjavam. Malo je teško da ja kao Karadžić, i kao potomak Vuka Karadžića…“, rekao je direktor JP Stara planina, izabranik aktuelne vlasti, da mu građani Srbije plaćaju da bude Vuk Karadžić.

Kontekst u kojem se ova, danas u Srbiji dopuštena društvena polemika razvila, odnosi se, paradoksalno, upravo na jezičke konstrukcije direktnog potomka Vuka Karadžića prilikom, opet, gostovanja na pomenutoj televiziji, dok je udarajući se u grudi i izražavajući svoju „srpskost“, istovremeno izjavljivao neizmernu ljubav prema predsedniku Aleksandru Vučiću.

Naime, Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, našalio se na račun direktnog potomka Vuka Karadžića zbog njegovih jezičkih omaški na Tviteru na sledeći način: Jedan ekstremno ponosan Srbin, ekstremno elokventan i inteligentan, dobro uhljebeni član SNS stranke, direktor državne kompanije SP resort „Stara planina“, Goran Karadžić.

Odgovor na ovakvu objavu na društvenoj mreži bio je brutalan, odvratan, upravo onakav kakav bi poželeli svi ratni zločinci i profiteri na smrti i gladi, ne samo drugih, već i sopstvenog naroda, koji trenutno vode državu, podmećući građane Srbije da su odgovorni za sva njihova zlodela.

Na koji način Goran Vuk Karadžić upravlja imovinom građana Srbije, dok se u znak zahvalnosti Aleksandru Vučiću za platu koju dobija na ovakav način obraća građanima Srbije, ostaće u senci sveopšteg i pregolemog ludila izmanipulisanih članova naše zajednice koji biraju ovakve gadosti da vladaju njihovim životima.