Vučićeva Evropska unija

Spolja gledano, deluje bizarno da je Evropska unija, koja je neizostavno svedočila ne samo namerama vrha vlasti Srpske napredne stranke da otme imovinu građanima za samo pet dana kako bi na mestima njihovih domova omogućila kompaniji Rio Tinto da izazove prirodnu katastrofu, već i odgovoru naprednjaka na proteste širom Srbije protiv takve odluke, otvorila Srbiji poglavlje koje se odnosi na ekologiju.

Uz naznaku da je uspostavljanje vladavine prava najvažniji zadatak aktuelne vlasti.

Kako je premijerka Srbije Ana Brnabić potom primetila, Srbija da je mogla da bira koji bi klaster otvorila, to bi bio ovaj povezan sa pitanjima Zelene agende, jer je od posebnog značaja za građane Srbije.

„Imamo kapacitet u Srbiji da se ozbiljno i na sistemski način bavimo ovom temom“, rekla je Brnabić.

Takođe, napomenula je da fokus Srbije ostaje na reformama u oblasti vladavine prava, reforme u oblasti zašiti životne sredine i energetskoj tranziciji.

Međutim, ako se nastavi ovakav fokus na uspostavljanju vladavine prava i zaštiti životne sredine koji ovdašnja vlast primenjuje proteklih nedelja i meseci, a Evropska unija to pozdravlja tako što otvara poglavlja čija sadržina obuhvata navedena pitanja, podrazumevajući pozdravljanje uspeha na ovim poljima, naveliko, u svojoj povezanosti obelodanjenih kroz nasilje i prinudno, reklo bi se i samo trenutno odustajanje od namere da u potpunosti devastira prirodnu okolinu sa ciljem profita privatne kompanije, onda tu nešto, logično, ozbiljno ne štima.

Vladavina prava u vezi sa protestima protiv kompanije Rio Tinto koju je vlast Srpske napredne stranke primenila, u neposrednom iskustvu, nažalost, opisuje se motkama i gumenim čekićima.

Uposlenošću huligana i nasilnika da se na mestima na kojima su građani blokirali puteve i saobraćajnice u Srbiji izleću iz automobila u posedstvu države, sa kapuljačama i hladnim oružjem nasrću na nenaoružane ljude, osim pesnicama i hrabrošću da se brane i tome odupru.

Evropska unija, rečeno je prilikom otvaranja poglavlja, insistira na drugim temama, dajući vetar u leđa ovim nasilnim reakcijama i akciji Aleksandra Vučića protiv protesta usmerenih na njegovu vlast – normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Jasno je da zbog rata tokom devedesetih godina, zločinačkog tereta koji Vučićeva vlast nosi iz tog perioda, direktnim i silnim ratnim huškanjem, verovatno najsnažnijom medijskom propagandom, neviđenom još od Hitlera na evropskom tlu, građani Srbije neće ustati da blokiraju puteve po Srbiji zbog zločinačkih svojstava vrha aktuelne vlasti.

A trebalo bi, ako se ide po redu, jer motke, gumeni ćekići, teška korupcija, neprestano izazivanje nestabilnosti i situacija na ivici ratnog stanja u regionu, sledstveni su i imanentni upravo političkim zlikovcima koji su se istakli u ratu, pozivajući na ubistva i samoubistva zarad njihovog ratnog profiterstva i sticanja privilegija na srmti i gladi običnih ljudi.

To, međutim, nije slučaj.

Slučaj je takav da su građani Srbije prepoznali zločinstvo i korupciju u pokušaja uništavanja zdravlja i prirode.

Srbija je proteklih nedjelja u tom smislu bila na ivici građanskog rata.

Mobilisani su obični, nesrećni ljudi protiv isto tako običnih i nesrećnih ljudi – pobunjenika protiv Vučićevog režima.

On se, pritom, ogolio jer je preko svojih medija, kojih je 90 odsto u Srbiji, uvalio se u blato najsramotnijeg huškanja sopstvenih građana protiv istih onih čiji je predsednik.

Čuvena teza da se rat vratio kući o kojoj smo pisali i konstatovali je u smislu opasnosti unazad godinama, svedočeći Vučićevom odbijanju da napravi otklon od sopstvene ratno huškačke i profiterske prošlošti, obistinila se u iskustvu.

Ono na šta je spreman da uradi, da izazove građanski rat, nasilje između komšija, iste nacionalnosti, umesto onog koje je inspirisao tokom devedesetih, dogodilo se.

I, dogodiće se opet.

Ali, tada će biti prihvatljivije nego što je to bio slučaj prvi put.

Od Evropske unije nejasno je šta se očekuje. Možda da bar prepozna da su na ulice Srbije izleteli nasilnici sa kapuljačama da biju svoje sugrađane jer im je ovdašnja vlast tako rekla da urade?

Da je država povukla policiju da bi se narod pobio među sobom, prilikom čega je Vučić obezbedio oružje za one koje je uposlio protiv onih drugih?

Da bar sedam dana posle ne otvara poglavlja koja se tiču ekološke politike i pohvaljuje Srbiju u tom smislu, jer nekome i dalje bridi glava od udaraca Vučićevim motkama i čekićima?

Podsetimo za kraj da je tri nedelje Srbija, po prvi put, nakon dvadeset godina, označena u izveštaju Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku kao nedemokratska država.

Dakle, svrstana je, pored Rusije i Turske, kao država sa hibridnim, apsolutno nedemokratskim režimom, na evropskom tlu. Evropskom.