Građanskim „protestantima“ – a naročito njihovom političkom krilu – Alien je lično poručio da neće ispuniti nijedan njihov zahtev sve da ih se i pet miliona okupi, oko čega se ne mora naročito truditi, jer mu nikakvi zahtevi – ako mi nešto nije promaklo – nisu ni podastrti. Zahteve će mu – kad kucne čas – podastrti Rogonja, vreme i N. N. lica, građanstva i opozicije što se tiče, može mirno spavati, ako uopšte spava od silnih poslova.

Euromahala je jutros (ponedeljak) po ko zna koji put bila jednodušna u beslovesnosti ocene da je građanski protest u „potpunosti uspeo“, a ja ponovo kažem da građanstvo i opozicija kojima treba 17 dana da uzprotestuju zbog krvave Borkove košulje nisu nikakva pretnja nego podrška režimu Aleksandra Vučića.

Nemoguće je građanskim i opozicionim tutumracima dokazati da protesti upriličeni bez jakog razloga – ili sa jakim razlogom, a prekasno – uopšte ne „destabilizuju“ homogenu partijsku strukturu koju bi da „sruše“ nego dodatno zbijaju njene redove, kao što im je još nemogućije dokazati da petog oktobra 2000. Miloševićev režim nisu srušili doboši, pištaljke i milion post festum okupljenih, nego strpljiv višemesečni rad „ispod“ žita, obilata pomoć međunarodne zajednice i sasluživanje Miloševićevih satrapa.

Sad slušajte ovamo, pa pamet u glavu, ako je imate, mislim pamet, ne glavu, neku glavu – dok se drugačije ne naredi – morate imati. Građanstvo okupljeno na Stop krvavim košuljama bilo je isto – samo sa obrnutim predznakom – što i građanstvo koje se svakodnevno okuplja na protestima u Severnoj Mitrovici, dakle grupa neplaćenih statista u otužnom igrokazu laži, muljavina i lopovluka.

Drugim rečima – svi okupljeni na protestu krvavih košulja su gubljenjem svog vreme kupovali vreme Đilasu i Vuku Jeremiću, kojima ni u snu ne pada na pamet da uđu u otvorenu konfrontaciju sa režimom, a naročito ne sa supsistemom korupcije kome oni zameraju samo to što nije pod njihovom kontrolom. Upriličavajući povremene proteste bez razloga, a izbegavajući da protest upriliče kada za to ima jakih razloga, Đido i Vuko pribegavaju strategiji koja se u žargonu drevnih jajara zvala – „hranjenje mesta“, što će reći da se glumatanjem političkog delovanja održavaju u opticaju i strpljivo čekaju da Vučiću istekne vreme, pa da ponovo preuzmu dodatno razrađene poslove.

Nezgodna je okolnost što vreme ne ističe samo Vučiću, nego i ostatku sveta, uključujući i sve nas, jebo ti nas, bez obzira koliko se mi trudili da ga zaustavimo, a vreme je takvo da je sutra već danas juče.