Anomalije i anomija 1

Evo šta je pisac hteo da kaže. Srbija (svih boja i rednih brojeva) društvo je saborno ogrezlo u laganje, mašćenje – i da ne nabrajam dalje – u svakovrsno bezakonje. Otuda je sasvim prirodno – iako je odvratno – da su u takvom društvu i nož i pogača u rukama onih koji su laganju, mašćenju i bezakonju najvičniji.

Protiv takvog pretpolitičkog stanja stvari može se uspešno boriti isključivo politikama iskrenosti, čistih računa i insistiranja na zakonitosti. Može se „boriti“ i ovako kako se bajagi bore Trio Fantastikus & Co – mrsomuđenjem, seljačkim konceptualizmom i laganjem, mašćenjem i bezakonjem „demokratske“ boje – ali od tog posla nema ništa. Kao što vidimo iz priloženog.

Epohalni značaj vladavine Vrhovnog Prevashodstva – iz koje se, nažalost, ne izvlače nikakve pouke – sastoji se u tome što je skinuo dasku sa pedale gasa i pokazao da je priča o boljoj i lošijoj Srbiji lažni mit – jedan od bezbroja ovdašnjih – i da u stvarnosti postoji samo loša (i sve lošija) Srbija.

Ajde, stavite ruku na srce pa mi recite kakva je razlika između stava „ko nije sa Srpskom listom, taj je sa Tačijem“ i stava „ko nije za bojkot, taj je za Vučića“. To što vi Vučića očima ne možete da vidite – svejdno s koliko dobrim razlogom – uopšte ne znači da sa njim ne delite psihologiju jednoumlja i razdora, te otuda ne bi trebalo da se čudite što i on vas očima ne može da vidi. S tim što on može da vam papreno zaprži čorbu, a vi njemu samo da pljunete pod prozor.

Idemo dalje. To što je nekom informativni program RTS-a muka duhu – i meni je, pa ga zato i ne gledam – nikome ne daje pravo da RTS-ova vrata farba u bilo koju boju. To je protivzakonito sve da je RTS-ov program sto put gori. Utuvite jednom đuturumi da boriti se bezakonjem protiv bezakonja samo povećava bezakonje, što se iz svakodnevno priloženog i vidi.

Javno spaljivati knjigu, makar ona bila i Vesićeva, nije protest protiv Vesićevih (nespornih) brljotina, nego siguran (i vrlo loš) znak povratka u varvarstvo. Ako je za utehu – sa zakašnjenjem. Setite se kako smo Panović i ja polemisali da li je Špengler povratak u OVO bio najavio za 2011. ili 2013. godinu.

Iz koga umalo da se izbavimo, i to posle krvave, ne isfolirane, desetogodišnje borbe, koju su sadašnji opozicionari, a bivši vlastodršci na čelu sa JexS-om, proćerdali zarad lakog keša lakih žena i lakih nota i Vrhovnom Prevashodstvu predali vlast – bez borbe.

Podsećanja radi. Opozicija iz devedesetih – uprkos svojim brojnim manama – na prvom mestu je bila kulturna alternativa socijalnacističkom divljaštvu, pa je i socijalnaciste smenila na kulturan način, dakle na izborima. Koje i vama toplo preporučujem. Inače, eto vam skorih dana umesto Žutog Crni Bujke.