Bezakonje verovatnoće 1Foto: Stanislav Milojković

Evo čemu se radi. Ćaskajući u reklamnim pauzama Utiska sa Oljom u jednom joj momentu – ne sećam se u kontekstu koje priče – rekoh da ne treba mnogo da se iznenadi ako nakon strmopizda tirjanskog i nenarodnog režima A. Vučića, omraženi Goran Vesić ponovo bude Goran Vesić, samo ovoga puta u službi novog gospodara i sa obrnutim predznakom. Momentalno će biti ukinuta i zabrana slikanja sa njim.

Čuvši to, Olja se iskreno osupnu, ne manje nego nakon pohvale koju je mojoj malenkosti uputio „stariji gospodin iz Novog Sada“. Videlo se da iskreno ne veruje u tu mogućnost, a ne isključujem mogućnost da je pomislila da joj uvaljujem dubaru.

Nije to prosto „mogućnost“, ukoliko nešto debelo ne zabrlja – ne u onom što svakodnevno brlja, nego o onom što budućoj vlasti ne odgovara da zabrlja – četvrti (beše li četvrti) operativni život Gorana Vesića nije mogućnost nego izvesnost.

Nema tog režima u Srbiji kome okretni Vesić nije potreban, što se vidi i iz njegove radne biografije. Stvoriti nekog novog i mlađeg Vesića nije nemoguća misija, ali to bi em potrajalo em ne bi garantovalo da će novi Vesić biti na operativnom nivou višekratno proverenog Vesića.

Najozbiljniji kandidat za novog Vesića – notorni Bastać – ne bi imao ništa protiv da bude novi Vesić – čini mi se da na tome i radi – ali nema on „visinu“ za Vesića. Ne promiče to budućim šefovima budućeg Vesića. Ako je, šeprtljav kakav je već, Bastać uspeo amaterski da „padne“ na starogradskim kovertama i da bude savatan na aerodromu sa bednih 13.000 neprijavljenih evra, šta će tek biti sa debljim kovertima i sa aerodromskim sumama vrednim pomena. Muka duhu i džepu, pa to ti je.

Upitah, inače, Olju pre početka Utiska kako se dogodilo da u prošlonedeljnom Utisku pomenutog Bastaća propita o svemu i svačemu, a da ga ne priupita o kakvim kovertima je tu reč. „Zar ga nisam pitala“, reče Olja. O kakvim je tu kovertima reč, objasniću u sutrašnjoj kolumni jer imam iskustva sa starogradskim kovertima, ne trčite pred rudu, ne podnosite prijave za korupciju, strpite se do sutra.

Da li će sledeći operativni život Gorana Vesića izazvati buru negodovanja u javnosti. O, da. Ali ta će bura – ako mene pitate – biti em jalova, em bezrazložna. Vesića – pa čak i većih Vesića od Vesića – ima posvuda, čak i u državama mnogo uređenijim od Srbije, samo im je rok trajanja kraći.

Ne zato što su šefovi tamošnjih Vesića „moralniji“ i „neukaljanijih obraza“ od plejade naših Vesićevih šefova, nego zato što u tim državama vladaju zakoni i institucije, pak kad tamošnje institucije savataju nekog tamošnjeg Vesića, tamošnji Vesić ode najpre u mardelj, a potom u ropotarnicu istorije. I to u društvu šefa. Kužite li, stari moji. Kužite Sebastijan.