Bojko i Savle

I – vaistinu, Spoljni Ivica je multipraktik mešavina drekavca, teleta sa tri glave i proplakale ikone – cinik bi rekao tri u jedan – a koje od lica tog trojstva pokazuje domaćoj (i međunarodnoj) javnosti – to zavisi od prilika i okolnosti.

Pre neki dan prilike i okolnosti bile su takve da je Dačić na bugarskog premijera, Bojka Borisovu, iskrlještio sva tri odjednom. Ali obrnutim redosledom. Najpre je proplakao što je bratko Bojko novovaspostavljenom visokom EU predstavniku (svejedno čega), Đuzepu Borelju, spočitnuo da nije vlastan špansko nepriznavanje Kosova (iz sebičnih pobuda) nametati kao zvanični stav EU, potom je na Bojka dreknuo kao guja prisojkinja da bi ga na kraju retorički upitao – kakav je to bezobrazluk. I sve to na „ti“, maltene na prst u dupe. Panslavizam, šta da vam pričam.

Shvativši malo potom da je prekardašio i da se prizemni, nediplomatski, da ne kažem baš uličarski, ton neće dopasti – ne Bojku, nego Bojkovom pajtašu, našem Ajatolahu – Spoljni je reterirao, doduše u podnaredničkom stilu. „Srbija sa Bugarskom želi dobrosusedske odnose“ – rekao je otprilike – “ poštuje bugarski identitet i Goce Delčeva (sic!) i zato od Bugarske očekuje reciprocitet -što će reći da vodi srpsku spoljnu politiku“, što bi, da je puste sreće, bio pravi bingo jer ovakvu kakva se vodi ne bi vodili ni Srbijini najcrnji karadušmani.

Već izvesno vreme imam snažan utisak – od one vrste koja me obično ne vara – da Dačić žestoko ide na Vrhovni Sebastizan Kurtz, ali da na sceni ipak opstaje iz jednog jakog razloga – ne nedostatka dokaza, kako ste u brzopletosti pomislili, toga ima na kamare – nego zato što Vrhovno Biće dobro zna da bi se dan posle prisilnog strmopizda Dačić istorijski pomirio i uortačio sa Trijom Fantastikus i da bi to opozicioni rejting podiglo do postotka koji si Vrhovni ne može priusštiti, a vi uzmite plajvajze, pa sabirajte.

Dačić, posledično, ima kart blanš da vodi svoju turbo folk spoljnu politiku kao da voda slepce, da peva „na uvce“ kome hoće (i kome mora) a da pičkara i napušava one koji mu se ne sviđaju (i koje može). Što je u nekom naopakom smislu i pošteno.

Zašto bi – i kako bi uostalom – spoljna politika mogla biti bolja i uljuđenija od unutrašnje? A što se tiče komentatorskih primjedbi (unapred ih čujem) da Trio Fantastikus – koji navodno sprema lustraciju – ni pod razno ne bi ušao u koaliciju sa SPS-om, skrećem pažnju da su ta gospoda – minus Boškić – već bili u koaliciji sa Spoljnim, samo su imali peh da se oni nađu spolja.