Do kormila dva putića

Taman je specijalista – piše u pismu redakciji – iz nekog razloga pomislio da sam se vratio na put istine i pravde – tj. na plajpičenje vlasti – kad, viđi vraga, ja se iznebuha vratih na stari put grešnika, tj. na plajpičenje uglednih opozicionara, Đida, Lutovca, Guzijana i JexS-a, itd.

Specijalista je (i to ne po prvi put) pomešao žanrove iliti narodski pobrkao lončiće. Hajde da razjasnimo stvar.

Famozno, ovakvo kakvim ga je Bog sazdao, nije 1. ni vlastodržačka ni opoziciona marketinška agencija, 2. još manje je politička tribina, 3. ponajmanje je politička analitika. Famozno je uvek i samo satira kojoj je u opisu radnog mesta da sprdnjom, groteskom i preterivanjima razotkriva maligne društvene bolesti.

Iako se Famozno često dotiče i samrtno ozbiljnih tema, iako ponekad daje i besplatne (i korisne) političke savete (koje niko ne uzima ozbiljno), ova kolumna nikada ne nadilazi – niti joj je to namera – okvire žanra, u datom slučaju satire.

Ali uprkos svakovrsnim fantaziranjima i preterivanjima, Famozno je povremeno – što bi rekla dečurlija – egzaktno do bola. Uzmimo recentan primer. Naravno da to ne mogu dokazati, ali garantujem da bi – da su napred pomenuti opozicionari došli pod Bastilju – propala i Francuska revolucija.

Ne zato što su Đido, Guzijan, Lutovac i JexS baksuzi nego zato što vole sve što voli i vlast, ali za razliku od vlasti nisu u stanju da se organizuju, a kad se prividno i kilavo donekle i organizuju, onda se protiv vlasti „bore“ isti tehnikama kojim se vlast održava na vlasti – naklapanjima o slobodi i pravdi, praznim pričama, seljačkim performansima i akcijama tipa „ugovora s narodom“ koji – opet garantujem – sutradan po potpisivanju završavaju u kontejnerima JP Gradska čistoća.

Problem srpske politike kokošarenja, šibicarenja i vašarskog opsenarstva mnogo je stariji i od Vučića i od opozicionih persona dramatis, seže on daleko u prošlost.

Dok se taj problem ne reši – a kako stvari stoje svaki dan smo sve dalje od rešenja – dok se, dakle, ne povade kosturi iz ormara i dok se gomile đubreta pometene ispod već istrulelog pirotskog čilima ne pometu, ništa se suštinski neće promeniti.

Ne kažem da opšta društvena atmosfera, uprkos nastavku gordog propadanja, ne bi bila znatno podnošljivija da umesto Visokog Trenera kormilo broda ludaka preuzme Đido, Guzijan, Lutovac, JexS, pa čak i Dildo, ne bih, štaviše, imao ništa protiv da ga neko od pomenutih i preuzme, ali do kormila vode samo dva putića.

Putić 1. nasilno svrgavanje Vučićevog režima i putić 2. pobeda Vučića na nekim izborima. Ako zanemarimo najlakši – u većini sveta, a pogotovo u Srbiji odavno deplasirani način dolaska na vlast – po naslednom pravu – za pet i kusur hiljada godina istorije nije zabeleženo da je neko vlast na neki treći način. Glumatanje tu ič ne pomaže.