Državni pederi

 Nisu oni Kobi ni do kolena. Josif Visarionovič je – ako načas ostavimo po strani njegova nepočinstva – ipak bio političar od formata. Uprkos paranoičnosti, on je pragmatično procenjivao realnost. Kada je ono zaratilo, Koba je, recimo, prekonoć zaboravio marksizam-lenjinizam i mudro se okrenuo zlatnom pravoslavlju. Da mu je, počem, hipotetično održavanje Gej-parade u Moskvi moglo navesti vodu na vodenicu, tvrd vam stoji da bi svi članovi Politbiroa izašli na trg u kožnim pantalonama sa prorezom na guzici.

Naš, međutim, „državni vrh“, to jest – državni vrhovi – nikako da shvati suštinu problema. Da krajnje pojednostavim – održavanje Parade ponosa nema nikakve veze sa seksualnim afinitetima i omrazama, tu se, cenjeni publikume, radi o autoritetu države jer je – ponovo zabranjujući Paradu ponosa – naša država domaćoj i svetskoj javnosti odaslala poruku da u njoj postoji sila jača od nje. Što ozbiljna država sebi nipošto ne bi smela da priušti. Ako se ponekad pitate – otkuda toliko nasilja u državi Srbiji – zapitajte se nije li to možda zbog toga što država Srbija svima stavlja na znanje da je nemoćna da se izbori sa nasiljem. Konačno, državni vrh se – zabranjujući paradu – definitivno deklarisao kao skup pritajenih pedera jer zabrana parade, ruku na srce, nije ništa drugo do uvlačenje u dupe glasačkog tela.

Toliko o tome. Sada natrag u pustinju realnosti, u kojoj je u toku direktan prenos umiranja Jovanje Broz. Godinama se ništa – ili gotovo ništa – nije čulo o Titovoj udovici, a onda je – kada je zanemogla i obolela – prekonoć dospela u žižu javnosti. U jednom joj trenutku beše bolje, pa je Jovanka – kao neinteresantna krvoločnim medijima – ponovo potonula u anonimnost. Na veliku radost žutara, udovičino zdravstveno stanje se dramatično pogoršala i eto ti Jovanke na naslovnim stranama. V čjom djelo? Udovica je – po meni sasvim logično – izrazila želju da bude sahranjena pored odavno blaženopočivšeg muža, a to je novinčinama došlo kao kec na desetku. Jovanka možda jeste u komi, ali je još uvek živa, pa držim da je krajnje neukusno, pa i odvratno prevremeno je sahranjivati, kao što je to učinio subotnji Blic. Ostale štampane stvari nisam ni prelistavao, ali ne sumnjam da zaostaju u nekrofiliji. Redakcija se moje omiljene žutare, Blica, dame i gospodo, pretvorila u odbor za sahranu. Tamo se već razmatraju tehnologije (i troškovnik) smeštaja Jovanke Broz u Kući cveća. Koja bi – kako stvar stoje – trebalo da se zove Kuća korova i čkalja. Ua, pederi.