Fašizam i antifašizam

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. A da li ti Base podržavaš fašizam ili antifašizam ili sve, onako đuture

   1. Fašizam; kao manje zlo. Ako ne Bas, onda njegov Kangilem i njegov Stojković.
      Ova kolumna je neprihvatljiva, a uz to i do zla boga neoriginalna. Već sam slušala slične teze. Proturaju ih, gle čuda, bića kojima su sledeće osobine zajedničke: muškarci, ženomrsci, ljubitelji lake love, preziru rad i na neki način i sam život, preziru tuđi život ali ga podnose kao nužno zlo, neodgovorni prema sopstvenoj porodici, ponekad preterano vole i pomažu dosta mlađe muškarce.
      Manite me umetničkih sloboda, ili još bolje, dopustite ih i meni.

      1. Pvo nije kolumna, nego odlomci iz romana čiji su junci izmišljene ličnosti i čiji su stvavovi, stavovi izmišljenih ličnosti. Odavno je u književnoj teoriji i praksi prevaziđen stav da je miščjenje ličnosti iz romana, u stvari piščevo mišljenje. Nisu svi sposobni da čitaju i tumače romane i zato treba da ćute..

2. Netačna je autorova tvrdnja o malim razlikama između fašista i antifašista. Razlika se može meriti svetlosnim miljama ( termin koji koristi HULJA kad hoće da istakne koliko smo daleko od rezrešenja Kosovskog čvora).
   Jer jedna od definicija glasi da je „fašizam vladavina ološa“, iz čega proizilazi da podanici pripadaju poštenom svetu .Kad bi došao do ovih saznanja , Kalengemu bi tek puklo pred očima, jer bi video očiglednu sličnost navedene teze, sa teorijom o krezubim plebsu i eliti u zemlji Sorabiji .
   I da ta sličnost ni malo nije slučajna.
   Naprotiv!

   1. Ko ne razume Srbju, taj ne razume Basaru. I obratno.

      1. A, sta tu ima da se razume? Sticem utisak da se on bas trudi, iz petnih zila da ga svet ne razume, kako bi bio „pametan“?! Po onoj nsrodnoj, „kako je pametan, nista ga nisam razumeo“.?! U ovom slucaju njegova „pamet“ se opasno priblizila mojoj „gluposti“.

3. I u ovom romanu Basara radi istu stvar kao i u kolumnama: Piša uz vetar.

   1. Basara, malo ga pretera.
      Ajd to malo jednostavnije da i mi prosečni možemo da shvatimo smisao napisanog, leba ti.

      1. Pa i za čitanje Basare je potrebna neka škola.

         1. Isto kao što je za razumevanje performansa Marine Abramović potrebna izuzetna nadarenost za umetnost?!

            1. Naravno.-

4. Ispred Legio VII, koja bese tih dana na duznosti u pomenutim biblijskim vukojebinama, samo bih da napomenem da ,Svet’ nije mogao da odabere pomenutu Bara… pomenutog Barabu 1889 godina pre tog uzurpatora iz te uzurpatorske germanske vukojebine jer bi to znacilo da je ,Svet’ birao izmedju Hezusa i Barabe u trenutku kada je Hezus tek bio rodjen. Ne bih ovom prilikom o kontroli brojnosti ljudske populacije i stepenima stetnosti koje izaziva ista. Ko zna za koga radi ta sisarija. Mozda samo za zohare i pacove, da ne kazem buba-svabe i pacove. Zasto bevolkerung koji masovno zadnjih godina naseljava Nemacku i tamo verovatno neplanski ali sa nekom svescu salje svoju elitu naziva tu asocijativno invazivnu vrstu insekta po stanovnicima jedne oblasti u Nemackoj nem pojma. Ne bih ni o prometejskoj ambivalentnosti patentiranih naucnih dostignuca. Ni o tome kako su kapitalisti mislili da ce im Dolfi pomoci da se zaustavi Roza Luksemburg, ni o tome kako su kasnije ipak skapirali da je bolja varijanta da Koba, mal ne napisah Honeker, zaustavi Dolfija. Niti o tome zasto je profit ponekad najveci neprijatelj Kapitala. Samo sam hteo da napomenem da te hronolske nekonzistentnosti ukazuju da je Kangilem poiznafektirana pojavnost. Pretpostavljam da je dzenetikali spiking vecma galskog dnk materijala, Celtiq, od selo, seljak ali ne koji se cesto seli nego samo ceka da moze da sedi i da tako i osedi, koji ima averziju prema bilo kakvoj organizovanosti osim sopstvenog svinjca a i to, slobishli, slavenli. Zato prezire organizovanu pa cak i rulju, time preziruci rad svih pregalaca u medjuljudskim odnosenjima, jer najteze je organizovati rulju. Drzati je na lancu ali i u njenoj prirodi, u hiljadama, nije lako ni sa stadom ovaca a kamoli sa coporom ljudi Nisam bio ni na tingspiele sa fahne hoch kamaradima niti na kotrljajuce kamenje s pakleni andjeli ali cenim da je ovo drugo vise autodestrukcija sopstvenih kapaciteta uz eventualni kolateralni sitroan ili hreno od Kangilema dok prvo ima to Got Mit Uns, sto nije bas Got Ist Uns ali daje nekako dublje i sire utemeljenje za uvek sumnjivo samopouzdanje. Jer kada ovi i kada odvale da su larger than Jesus, oni misle u polju muzicke industrije i pratece joj, kao sifilis, estradne popularnosti. I uopste nisu govorili neistinu kada su to tvrdili.

   1. Sa opvim se nikako ne bi dsložio doktor Hophenphepher.

5. Pitam matorog gde je kafana Domovina koju je kolumnista pomenuo na pocetku ovog serijala kao beogradski pandam restoranu La Coupole. E, tu krenu prica. Prvo, Domovina vise ne postoji, a bila je, rece mi matori, odlican restoran gde su se okupljali student tehnickih fakulteta. Par domacih kobaja sa sitno seckanim crnim lukom sa strane, sopska, ljute papricice u ulju i pivcuga, to je u ta srecna vremena mogao da priusti svaki student. E sada nesto o La Coupole. Pre onog rata, rece mi matori, a njemu rece njegov matori koji je tada studirao u Parizu, La Couple je bila nesto kao sto je bila nasa Domovina, mesto gde su se skupljali studenti a medju njima i neki koji ce, kada postanu slavni, i dalje dolaziti u taj restoran. Tamo je deda sretao ostarelog Matisa, Simon de Bovar i Sartra, Hemingveja i ostalu bratiju. A onda se to promenilo, rece mi matori, te kada je on studirao u Parizu, kafana je postala mesto gde se skupljala pseudoelita misleci da se pelcer mudrosti I genijalnosti stice sedenjem u slavnoj kafani a to ga je na kraju odbilo od te kafane. Tu matori napravi digresiju i rece mi, jer tako njemu rece njegov matori, da je Simon de Bovar bila strasna riba pre nego sto se pretvorila u strasnu babu. Nosila je cesto maramu, ali bi je skidala kada sedne za sto restorana La Coupole. Kaze deda, da takvu kosu nije video u zivotu. Prizor kada Simona skine maramu i zatrese glavom da bi malo rastresla kosu mogao je da se uporedi, pricao je deda, jedino sa prizorom Nijagarinih vodopada. Neobuzdana divljina. A oci, te oci nikada necu zaboraviti, zivnuo bi deda kada je o tome pricao. Menjale su boju od tirkizno plave do smaragdno zelene, vec prema dobu dana. Deda se kleo da je par puta sa Simonom izmenjao poglede i da je imao utisak da Simona nije bila ravnodusna. Kad god bi je deda pogledao Simoni je ispadala casa vina iz ruku. Ali deda je bio gentlemen, jedna osecajna dusa, bilo mu je zao smotanog Sartra i nije hteo da se okoristi na njegov racun. Posto Domovina ne postoji o njoj nista ne mogu da kazem ali evo par reci o La Coupole kakav je danas. U Parizu sam bila vise puta, ali tamo uvek u trku, jureci sa Suzan Leglen na Satrij, i obrnuto – teniski znalci znaju o cemu pricam, dok sam ostalo vreme se trosilo na soping. Jednog dana me prijatelj odvede na rucak u taj cuveni restoran. Smesten u bulevaru Monparnas. Gosti, turisti iz belog sveta navuceni preko trip advisora. Zgrada u kojoj se restoran nalazi, kao i sam restoran su uredjeni u Art Deco stilu – za neupucene to je onaj stil kojim odise serija Detektiv Poaro (sa Dejvidom Sacetom). Dakle, preovladjuju geometrijske linije, prilicno hladan stil, plus ta asocijacija na kriminalisticke romane, sve to stvara neku nelagodu, plus u blizini je i groblje Monparnas. I tacno, poseta ovom restoranu se zavrsava ubistvom kada te kelner ubije u pojam sa cenom. Dakle za porciju koja se zove La plateau signature i casu bordoa (dobro, dve case, najvise tri) treba ti prosecna srpska plata. Klopa je bila, pa, izraz pseca povracotka je mozda prestrog, ali tu je negde. Mozda je tom utisku doprinela teskoba koju osecas posto je restoran prenatrpan. Mali stolovi su poredjani jedan do drugog tako da se lakotovima dodirujes sa gostom za susednim stolom I sasvim lepo cujes kako zvace. Najbolje od jela je bio tarte-tartin kolac, ma magnifique, zaliven casom Moët & Chandon. Na kraju, standardno konjak, a konjak je konjak i tu nema sta da se komentarise, osim da nije nista bolji od naseg krusevackog vinjauka. Savet da vam recem: La Coupole izbegavati, jer ce vas matori Kangilem udaviti.

   1. Fala ti Zivco na ovom pljusku posle duge suse. Ja od tog Pariza imam samo neku reprodukciju nekog shora sa nekim prosjakom ispred neke burekdzinice i sa necim belim sto strci iznad zbijenih kucerina kao gotik Tadzh Mahal. Drzim to na zidu cisto da popunim. Imam i dve fotke nezasticenih rezervata prirode da neutralizuju klaustrofob i dodaju na iluziji iluzije. Komentar je ako ne 5 Mislenovih onda 5 plus Tigar Pirot zvezdica a to nije za prezir. Uspon i veciti plamen nepropadljivosti Turisticke Organizacije Francuske je neiscrpna tema. Personalno, gledam da izbegavam kafancine a pogotovo one koje mi se dopadaju. Ne poradi sebja, prosto ako se na duze ukotvim u nekoj od njih, ustanova neizbezno i ubrzo propadne. Ne znam za tu de Bovar, da li je sartrirala tog mucenika ali da sam bio vlasnik to te kupl kupol kako vec, to se zna, pogotovo ako nije jeshna, uvek dzaba tanjir na marketing za restoran. Isto lepa francuska parol, restoran, nutrition sociale.

      1. U pravu si! Živčana ti je na ludo kiša, na ludo suša.

   2. Kafana „Domovina“ je bila stecište studfenata koji sui nameravali da posle studija napuste domovinu.

      1. Ne znam da li to nije ztnao tvoj matori, ili matori tvog matorog, ili ti nemaš sluha za finese francuskog izgovora, ali pomenuta Simon se nije prezivala Bovar, negop Bovoir, što mi Srbi izgovaramo kao Bovoar, ili Buvoar.

         1. Imam ja sluh za finese francuskog nego taj Vuk … upropasti mi izgovor nacisto.

   3. Kafana La Coupole je bila na lošem glasu zbog navike Simonne de Bovoir da, kada sedne za sto i skine maramu, zatrese iz sve snage svojom kosurinom, iz koje bi se razletele dlake po celoj kafani i upadale u jela gostiju.

6. Za Živku (srpsku Paris Hilton)

   selo moje lepše od pariza
   lepo iz daleka,
   još lepše iz bliza
   na kući se odžak puši
   na tavanu meso suši,
   ja sam seljak u srcu i duši…

7. Opet Basara sa njegovim prostim reakcionarstvom. ‘Higijena je nepotrebna, pustimo žene da umiru na porođaju, jer to je zapravo potrebno kako bi se kontrolisao rast stanovništva, bla, bla, bla’ i tako dalje. Takve ideje ne bi ni u fikciji trebalo da budu dozvoljene.

   1. Kad ti i tvoji dođete na vlast, odmah to zabranite. A možete i da spalite Basarine knjige da vam ne kvare omladinu!

      1. Svakako ćemo neke delove njegovih knjiga cenzurisati. Mora da se zna neki red. Sam Basara, kao desničar, dobro zna zašto.

         1. Dali ste sebi ime Habsburg a glumite levičara. To izgleda malo šizofreno?

            1. Ko glumi levičara? Ja sam desničar od formata!

         2. Takvi relikti ružne proslosti poput tebe, nemaju nikakvu sansu.

8. Ovaj deo romana je odličan, teze su tačne i lucidne, primer današnje Antife i nasilja te i sličnih levih anarho-sindikalističkih organizacija pokazuje istinitost teza iznesenih u romanu. Takve organizacije su danas podržane od vladajuće svetske strukture, one su njihovo vojno krilo i udarna pesnica. Pobeda ideja iz Studentske pobune (1968) i sličnih hepeninga-igrokaza u vidu seksualne revolucije, dece cveća itd. pokazala se fatalnom za Evropu i to većina još uvek slabo razume, ali valjda će nekako i ta misao zaiskriti u njihovim glavama.

   1. Lupetaš pa šta ubodeš ,jel?

   2. Tandara, mandara, broc.

9. Ex exelencija i prof dr radenović su ozbiljna konkurencija ministru vojnom, (a možda i Žiki Obretkoviću)!
   Čak bolje od njega dokazuju da je crno zapravo belo, levo da je desno, dobro da je zlo….

10. Da li je to Živki zinulo dupe da preuzme Basarinu kolumnističku palicu pa se ovoliko raspisala i izložila? Zato Danas više ič ne haje da će mu famozni kolumnista upasti u levo skretanje ili u nedajbože kakav stvaralački amok.

    1. E sad ga pretera. 🙂

    2. E, ovo je komentar. Vrh, brate!

11. Potresno je koliko je Basara izgubio od svog talenta — stavove i uverenja ne bih ni pominjala — te mu ostaje samo gromopucateljno posezanje za najzescom artiljerijom: fasizam vs antifasizam, sto je jedno te isto za osamucenog pisca. Bez zara i otupelog dara. Tuga.

12. „postoje dve kategorije fašista – fašisti i anti-fašisti“ – Elio Flajano, italijanski pisac.

    1. Basara navik’o da prepisuje, pa po starom…..Elio Flajano je „otkrio“ toplu vodu pre 70 godina, da bi nas Bas sada „poprskao“ istom….

    2. Ujka Bas nikad nije prepisivao, kao prvo, a zatim ovo njegovo zalivanje svetom vodom istine izaziva takve komentare da ljudi ne mogu to da izdrže, dobijaju živčani slom nerava. Ova knjiga je lek za stare evropejce ako budu stigli da je pročitaju pre nego odu na onaj svet i ako bude ikog da im prevede.