Aktuelni Šešelj je zapravo suma svih naših strahova. Evo objašnjenja. Tamo gde se ljudi plaše da govore kroz usta, na kraju progovore kroz dupe, nadam se da ste razumeli šta je pisac hteo da kaže.

Čega smo se, dakle, mi Srblji, plašili pre nego što je Šešelj postao strašilo? Biću kratak i jasan – svega. Otkako znam za sebe – a znam već podugo – u Srbiji se po budžacima neprestano čuje „pst“, „ćuti, budalo“, „zidovi imaju uši“, „nemoj preko telefona“i sl., da ne nabrajam, svi dobro znate vokabular straha. Naravno, opštenarodni pravobranioci će to opravdati Otomanskim ropstvom i svirepošću srpskih tirjana, vi ćete, bezbeli, radosno prihvatiti opravdanje „najmudrijih srpski glava“, ali da vam Uncle Bas nešto kaže – sve je to dimna zavesa (da ne kažem baš dim ženskog polnog organa) kojom se (sve neuspešnije) prikriva vrišteća činjenica da mi, Srblji, (bar većinski) nismo nikakav „junački narod“, nego narod plačipički i kukavica.

Gornju konstataciju s indignacijom će odbaciti i Kitaj Gorod i Euromahala, ali ta sabornost u odbacivanju očiglednog samo je još jedan dokaz tačnosti konstatacije. A da bih sve to dodatno dokazao – i mini serijal priveo njegovom sumorom kraju – danas ćemo razmotriti pravce razvoje srpskih državnih strahova u periodu 2000 – 2018.

Pa da krenemo. Nakon petooktobarskog prevrata u Srbiji se dogodila jedna od periodičnih smena straha, a dotadašnji uterivači straha (imena i br. lk.. poznati redakciji) prekonoć su se usrali od straha i to s dobrim razlogom jer su tokom desetogodišnjega uterivanja straha počinili krivičnih dela za najmanje 1.500.000 godina robije.

A šta su novi menadžeri straha učinili? Umesto da momentalno zabrane nepočiniteljske političke partije, potom da pred sudove izvedu i na odgovarajuće zatvorske kazne osude nepočinitelje – dokaznog materijala je bilo u izobilju – novi menadžeri straha. Na čelu sa arhiplačipičkom, Referendumskim Lopovom, u mekoći svojih srca su doneli odluku da ukinu strah i to tako što će prethodnim uterivačima straha progledati kroz prste.

Ne bez određene nadoknade, naravno. Do grla usrani predpetooktobarski nepočinitelji dodatno su omekšavali srca novih menadžera straha novčanim isplatama u rasponu od 500 do 5.000.000 ondašnjih DEM, visina sume je zavisila od visine ranga menadžera i veličine sranja koje je isplatilac bio počinio. Pravna pouka: nepošteni pokvarenjaci bivšeg režima pošteno su platili nepoštenim pokvarenjacima DOS-a za pravo da – kada kucne čas, a brzo je kucnuo – ponovo uteruju strah, možda i veći od prethodnog. Šta vam sad, tutumraci, nije jasno?