Glavni grad noćnog provoda (7)

Odmah posle Maslaćeve kremacije poslao sam redakciji Frankfurtskih novosti pismo čitalaca, u kome sam odgovornost za Maslaćevu smrt pripasao tobožnjem državnom vrhu tobožnje Republike Srbije, u stvari regionalne terorističke organizaciju koja deluje pod tim imenom. Pismo se posle samo dva sata vratilo na moju adresu sa napomenom unbekannt! Frankfurtske novosti su očigledno svoje ljigave pipke razgranale duboko po državnoj strukturi Savezne Republike Nemačke.

Možda bi bilo bolje, pomislio sam kasnije, da sam pismo čitalaca poslao u Frankfurter Rundschau, što bih i učinio da sam malo bolje znao nemački, ali nisam, nemački sam jedva natucao. Ali ni nenapisano pismo Frankfurter Rundscahau ništa ne bi promenilo. Završilo bi u košu. Kao i stotine takvih pisama, napisanih od strane istinskih srpskih patriota, s ciljem da međunarodnoj javnosti skrenu pažnju na genocid koji srpski režim svakodnevno vrši nad svojim stanovništvom, ne obazirući se, doduše, na rasnu, versku i nacionalnu pripadnost. Sva su ta pisma završila u košu jer je strateški interes Nemačke očuvanje statusa quo na Balkanu.

Politika Auswärtige Amt-a je da se u javnosti pretvara da je Republika Srbija bajagi demokratska, parlamentarna republika, kandidat za članicu EU, iako svaki treći sekretar u Auswärtige Amt-u zna da je Srbija u najboljem slučaju surova istočnjačka satrapija u kojoj je satrap apsolutni vlasnik života i smrti podanika i koji vrlo često – ako je još u stanju i ako se slučajno nađe neka devica – koristi pravo prve bračne noći. Ako je pročitao i jedno od pristiglih pisama, urednik pisama redakciji u redakciji Frankfurter Rundschau-a morao bi pomisliti da su opisi situacije u Srbiji plod bolesnih mozgova. Ni u snu ne bi pomislio da su to tek bledunjavi krokiji jedne bolesne stvarnosti.

Ko bi u Nemačkoj mogao uopšte sanjati da postoji država, i to država članica UN, koja na zvaničnom sajtu sa ponosom obznanjuje da je njena prestonica, u ovom slučaju Beograd, glavni grad noćnog provoda u Evropi. Država koja se reklamira kao jeftina javna kuća, eto, to je Srbija. Na prvi pogled, dobra reklama.

Na prvi pogled u Srbiji je uvek sve dobro. Ali ono šta se krije iza reklame glavni grad provoda u Evropi je nezamislivi horor, u odnosu na koga je film Strava u ulici brestova najobičnija srceparajuća melodrama. Maslać je, potpuno sluđen psihoaktivnom državnom propagandom, bio beskrajno ponosan na Beograd, glavni grad noćnog provoda u Evropi.