Igre gladi

Elem, u četvrtak se po prestonoj kasabi i provincijalnim vilajetima pronese blaga vest da će navedena gospoda – Vesić B. B. Goran, Vulin II Aleksandar i Martinović Aleksandar Treći – do srži svojih bića zgroženi eskalacijom opozicionog nasilja pribeći gandijevskim metodama borbe i stupiti u štrajk glađu. Gladovanje ih je na vlast dovelo – tako, verovatno, kontaštrajkački odbor – glad će ih na vlasti i održati, a Đido, Guzijan i Boškić – računaju gladnici – valjda neće imati obraza da dopuste da takve moralne gromade pocrkaju, pa će se primiriti i okrenuti poznaniju prava i „dijalogu“.

Neće, međutim, gorepomenuti gladovati sami – nije to saborno – pa će im se, izveštavaju novinčine, pridružiti još tridesetak N. N. poslanika vladajuće stranke. Šta da vam kažem. Nastaće masovna glad. Nije isključeno da se osim drugoešalonstva i članstva igrama gladi pridruži i simpatizerstvo. NJima će to lakše pasti nego eliti gladovanja jer simpatizerstvo, osim kad prisustvom na mitingu „Budućnost Srbije“ zaradi potanak sendvič, ionako nema šta da jede.

E sad, Vesiću će dijeta dobro doći jer se baš uširio, lakše ga je, božemprosti, preskočiti nego obići, neće biti loša ni za Vulina – mada je glavu mnogo teže stesati nego guzicu – ali šta tu traži Aleksandar III Martinović, koji izgleda kao je izašao iz Aušvica, vaistinu ne znam. Mora da je marketing u pitanju. Jer pazite, kad se domaće i (eventualno) belosvetske televizije okupe oko štrajkačkog mesta, prvo će uslikati usukanog Gremlina i eto ti trenutne lavine saosećanja za štrajkače i bujice gneva prema nasilnicima.

Na vest o štrajku, skoliše me pitanja od po 1.000.000 sendviča 1. da li će štrajk biti od one Tomine vrste, kad štrajkač iz gladovanja izađe deblji nego na početku, 2. hoće li gladovanje izazvati grižu savesti kod Đida, Guzijana i Boškića, 3. da li su štrajkači – ako opozicionari istraju u pasjaluku – rešeni da idu do kraja i 4. koliko će lakrdija potrajati i kako će završiti.

Evo nekoliko nagađanja o razvoju situacije. Za dva-tri dana – čim štrajk prestane da bude udarna vest – duboko zabrinut za živote i dobrobitija izgladnelih saradnika, Aleksandar Vučić će blagosići do štrajkačkog mesta i zamoliti ih da prestanu jer Srbiji više vrede živi nego mrtvi, jer za Srbiju više mogu učiniti siti a ne gladni. Cinik bi rekao da to nije sasvim izvesno, ali okanimo se cinizma, pa razmotrimo još jednu mogućnost raspleta situacije.

U trenutku kada se štrajkači nađu na ivici medijske smrti, na scenu će – kao i u Tominom slučaju – stupiti patrijarh Gavrilović, koji će ih taman na vreme, pred kraj uskršnjeg posta, lepo pričestiti i – kako se to kaže na seoskim slavama – „odobriti sofru“.