Izliv mene u mozak

LJutit što sam na njegovu prošlonedeljnu nebulozu odgovorio u dlaku istim rečima koje je on „pozajmio“ iz mojih kolumni da bi ih – začinjene palanačkim, neduhovitim, prekoplotpaškim insinuacijama – upotrebio kao dokazni materijal za halucinaciju po narudžbini da sam ja „za Vučića“ i da za njega „radim“, epidemiolog je opet presavio tastaturu i napisao utuk u kome je ispao još tupoumniji, pokvareniji i halucinantniji nego prethodni put.

Opet me epidemiolog tereti za „nekrofilno sadistističke“ napade na Vuka (Karadžića, ne Jeremića) iako i vrapci, pa čak i u Vukovi dani u Tršiću (na kojima sam pretprošle godine bio jedan od učesnika) znaju da ja Vuka nisam napadao kao osobu, nego sam književnim sredstvima nastojao (donekle i uspeo) da dekonstruišem njegovu lingvističko-parapolitičku rabotu koja je – nekritički prihvaćena, potom beatifikovana – zacementirala čemerno stanje duha koje – hoćeš nećeš – proizvodi Vučiće (nije ovaj ni prvi, ni jedini, a ni poslednji), ali bogme i tipove poput epidemiologa.

Iako „rođen na Vračaru“, tako kaže, epidemiolog zdravo voli selo i seljake, za razliku od mene koji (što mu je sumnjivo) stalno nešto pišem protiv seljaka i seljaštva.

Nema toga ko ne zna, osim ako neće da zna – desetinama puta sam to ponavljao – da ja pod „seljaci“ i „seljački“ ne podrazumevam zanimanje i mesto boravka, nego jedan čemerni mentalitet i karakter koji se može „roditi“ i na Monmartru, kamoli na Vračaru.

Kao primer takvog karaktera (dominantnog u Srbiji svih boja) višekratno sam navodio slučaj žandarmerijskog podnarednika koji je nekog veselnika nasred pijace nabedio da je psovao kralja, potom ga strpao u aps, pa mu posle naguzio ženu.

Isto to radi i epidemiolog (iako pretpostavljam da kao rezervi oficir ima viši čin) s tom razlikom što me (iz niskih pobuda kao i podnarednik, nadam se ne seksualnih) optužuje da umesto da kralja psujem, vičem „živeo kralj“ (Vučić) i da očekujem da me se kralj „seti“…

Sad vi meni recite kakva je (mentalna) razlika između drevnog podnarednika i drevnog epidemiologa? Aleksandar Vučić je decenijama bio (i ostao) moj politički protivnik.

NJegova politika je bila (i ostala) na suprotnom polu politike za koju sam se zalagao (i zalažem) i protiv koje sam se, dok DS nije izdala samu sebe, i aktivno borio, perom i političkim aktivizmom, ne budžačkim proseravanjima, karikaturama i seruckanjima.

To sam, štaviše, Aleksandru Vučiću i lično rekao u razgovoru koji je prethodio intervjuu za Novi Magazin. Vučić je to primio kao nešto samorazumljivo i dodao „pa eto, ipak razgovaramo“.

Epidemiolog je svoj utuk započeo rečima da su ga (valjda na konsultacijama) upozoravali da „ne ugazi u mene“, džaba su krečili, ono u što je ugazio insinuirajući da sam to ja, njemu se izlilo u mozak. Zovite Nadu Macuru.