Kuravtu geopolitika

 Svako se beše o svom jadu zabavio i svako je svoje mrakove projektovao na onu drugu stranu, tako da je sa svake strane bilo malo više (prividne) svetlosti nego danas. Planetarna sabornost – iliti na srpskom globalizacija – uopšte se nije pokazala kao dobro rešenje. Naprotiv! Umesto da se ujedini, svet se načisto fragmentarizovao. Od pada Berlinskog zida naovamo nastalo je više država nego od Postanja do Pada, ne Adamovog, nego zidovog.

Paralelno sa procesima fragmentarizacije, meteorski uspon informatičkih tehnologija drastično je „smanjio“ svet tako da se na njega mirne duše može primeniti mudrost Zemunskog klana o maloj bari prepunoj krokodila. Izgleda da je nekome u Vašingtonu došlo iz dupeta u glavu (mada ni obratan tok misli nije isključen) da to tako više ne ide, a da pritom puno košta, pa je pala odluka da se svet ponovo bipolarizuje, to jest – „ukrupni“. Rusija – tradicionalno nebrzopleta država – ovoga puta je brzopleto progutala ukrajinski mamac. Epilog – čekaju se novi Hruščov i Kenedi.

Ali ima tu jedno „ali“. Kada se bipolarno podeljene (poremećene?) velesile iskrlješte jedna na drugu, zdravo vole da oko sebe okupe što više drugorazrednih, pa i trećerazrednih država, mameći ih u svoj tabor, ponekad visokopranim govorancijama o „civilizacijskim vrednostima“, ponekad, bogme, i pendrekom. E sad, sticajem okolnosti nama je prvi Hladni rat bio brat. Drug Tito je – istina pod pritiskom, ali ipak dalekovido – rekao „istorijsko ne“ Staljinu, za šta je bio bogato nagrađen od zahvalnog zapada. Posle je, fakat, vrdao; vraćao se Rusima, osnivao Pokret nesvrstanih, ali nekako smo gurali, dok maršal – što reko Karajlić – nije crko.

Koliko vidim, visoki opunomoćenici bipolarnih velesila ponovo obilaze oko Beograda kao kerovi oko kasapnice i mame Srbijicu da se privoli nekom od carstava ovoga svijeta. Srbijca, čini mi se, nije baš načisto kud da udari, što i nije čudo ako znamo da ionako ne zna kud udara. Vekovna srpska politika – dobar dan, čaršijo, na sve četiri strane – neupotrebljiva, jer se svetska čaršija ponovo suzila na dve. Šta da se radi? Izgleda da će morati da se radi ono što je Dragiša Cvetković vaktile radio u Berlinu, a sad u kom će se „Berlinu“ raditi, to je već filozofsko pitanje. Elem, Cvetkovića i njegovog pomoćnika pritisnuli kleti Nemci (i nužda), ali sporazum nepovoljan po nas. Dragiša i pomoćnik se domunđavaju šta da rade, ali – da ih Švabe ne bi razumele (imaju prevodioca za srpski) – na ciganskom. So te ćeramen, prala, Dragiša, ni lačo, kaže pomoćnik, a Dragiša će: Kurav tu politika! Potpišisar. U prevodu: zajebi politiku, potpisuj!