Menadžer stvarnosti

… da je grad Beograd raspisao konkurs za „menadžera iluminacije u A fazi Beograda na vodi“, to jest stručnjaka koji će uveče paliti, a ujutru gasiti rasvetu u soliterima…

U nedoumici da li je pomenuti NJuz nekakav zajebantski portal, neka vrsta političkog Trećeg oka, momentalno sam se odao istraživačkom novinarstvu i nakon kraće pretrage ustanovio da se na rečenom sajtu objavljuju (relativno) verodostojne vesti, kažem „relativno“ ne da bih omalovažio NJuz, nego da bih popljuvao – da ne upotrebim težu, a primereniju izlučevinu – stvarnost koja proizvodi takve vesti, makar one bile i puka zajebancija.

Međutim, posle drugog čitanja inkriminisanog teksta, ponovo sam posumnjao u NJuzovu verodostojnost jer sam naišao na sledeći pasus: „Kandidati“ – pisalo je u pasusu – „moraju da imaju minimum srednju stručnu spremu i bar desetogodišnje iskustvo u pritiskanju prekidača za svetlo, a jedan od zahteva je i da nikada nisu bili članovi neke političke organizacije koja nije Srpska napredna stranka.“

Svejedno što se nečlanstvo u bilo kojoj drugoj stranci osim SNS podrazumeva u maltene svim ovdašnjim konkursima za zaposlenja, ponovo nisam bio ljut na NJuz nego na stvarnost u kojoj loš, prizemni humor nivoa kafanske dosetke može zaličiti na verodostojnu vest.

To samo znači da je ovdašnja stvarnost otišla u 3LPM i da bi najpametniji potez vlasti bio raspisivanje konkursa za eksperta koji će pogasiti retka preostala svetla. Ali to znači i da su nenaučno fantastična zaposlenja tipa čuvar kontejnera i – ovo sam ja vaktile dosolio – direktora javnog WC-a i inkasanta u Picinom parku, bila neminovni ishod državnosti utemeljene na fantaziranjima, kao što je i Beograd na vodi samo postmoderni remake narodne pesme/mita o prokletoj Jerini.

Hajde da obnovimo gradivo. Prokleta Jerina (devojački Irina Kantakuzin) bila je supruga Jovanka despota Đurđa Brankovića, a posle despotove smrti vladarka koja je u „kolektivnom pamćenju“ Srba ostala po zlu zapamćena jer ih je naterala da sagrade grad Smederevo. Nije se, međutim, ni Jerina nanosila glave. Posle nepunih godinu dana vladavine premetnula je svetom, pod nedokazanom, ali verovatno tačnom sumnjom – Srbija je i onda bila Srbija – da ju je otrovao rođeni sin, Stefan, ne bi li se dokopao vlasti.

Nije mi namera da poredim neimarske poduhvate proklete Jerine i NJega Vrhovnog, ali me neće začuditi (neće ni moći) ako kroz dvesta, recimo, godina u Beogradu na vodi bude upriličen pozorišni festival, kao što je upriličen u Smederevu. Naravoučenije izvucite sami. Pre nego što onaj stručnjak pogasi svetla.