E, šta su zatočnici velikih ideja, ljudi posebnog kova! Da nam je više takvih drugu bismo mi pesmu pevali. Evo, na primer, šmitolog Slobodan Samardžić smatra da je inicijativa za zabranu ekstremističkih organizacija „jedna nebitna i efemerna tema“, „skretanje pažnje sa stvarnih problema“ i uopšte da je sve to luk i voda.
Borislav Pekić je u jednom zapisu li, eseju li (godinama ne mogu da ga nađem) napisao nekoliko poučnih pasusa o marksistima koji se presaldume, okrenu ćurak naopako i postanu demokrati. Ideja demokratije i demokratska pravila, veli Pekić, po sili Boga ili iz mode prihvaćena od autoritarnih ličnosti, trpe neizbežne deformacije. A novopečeni demokrati se cepaju na dve ličnosti: jednu koja na sav glas palamudi o demokratiji i drugu koja, u praksi, nastavlja po starom totalitarnom modelu.
Naša politička scena je prepuna takvih kentaura i DSS nije jedinstven primer. Mada godinama ne skida žutu majicu. Tako i Samardžić za javnost kaže da je bavljenje ekstremističkim grupama „nebitna i efemerna stvar“, ali i on i njegov Čitluk sahibija intimno misle da to i nije ekstremizam, da je to, u stvari, baš prava srpska stvar. Dok su bili „vlastni“ baš su lepo sarađivali sa militantnim patriotima – setimo se samo akcije paljevine ambasada i demoliranja Beograda – a sada se tu pojavljuje Boris Tadić koji podržava gej-paradu. Uzgred, iz tužilaštva nešto zucnuše da je u toku istraga u vezi sa postmitingaškim razbojništvima i njihovom političkom pozadinom. Ali se sve brzo utiša.
Ionako kilava i razdešena, država se Srbija još uvek nije oporavila od kolapsa koji je doživela na Sahibijinom mitingu. Doduše, ni Sahibija se nije sasvim oporavio od nervnog sloma. Ali tek je to „jedna nebitna i efemerna stvar“. Dobro ovo upamtite: kada organi jedne države zaborave na ustav i zakone i pretvore se u puko oruđe jednog ili više umobolnika, onda država odlazi u 3LPM, a najsubverzivniji i najkriminalniji slojevi faktičko bezvlašće vide kao zeleno svetlo za nesputano činjenje svakovrsnih nepočinstava. Pa još kada na državnoj televiziji čuju i po provladinim novinčinama pročitaju da oni u stvari i nisu huligani i lopovi nego „nacionalno svesna omladina koja brani međunarodni pravni poredak i da oni „izražavaju legitiman protest zbog gubitka Kosova“ , onda se poklopac Pandorine kutije širom otvara. Tadić i njegova ekipa čine izvesne napore da poprave učinjenu štetu. Ali se nešto kao ustručavaju. A ja se nešto pita: da nekim slučajem, daleko bilo, neki đuvegija izlema gvozdenom štanglom meseršmitovca Samardžića, da li bi to bila „nebitna i efemerna stvar“? Jok, more. Bio bi to kosmički problem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
