Kao što onomad rekosmo: draž pseudomitologije je u njenoj predvidivosti, a njena magnetska privlačnost u prividnom pojednostavljivanju života. Cena za tu (vrlo diskutabilnu, uostalom) udobnost jeste sloboda mišljenja i posledični gubitak kontakta sa realnošću, čije se neizbežno mučne posledice – viđi vraga – učitavaju kao krivica realnosti. Jeste ta realnost gurava, varljiva, surova i nepravedna; druge, međutim, nema i ako se neko društvo ne poduhvati iznalaženja načina da se unutar te i takve realnosti izbori za svoje mesto pod Suncem, preostaje mu samo da posluša već poslovičnog Vladetu i da se na realnost – iz inata – ne obazire.
Nevolja je što realnost baš zaboli dupe što se neko društvo na nju ne obazire. Stvarnost – odgovaralo to nekom ili ne – ide svojim tokom; uočili su to još u starom Rimu, pa su skovali poslovicu koja, u vrlo slobodnom prevodu, glasi ovako: Sudbina pametne vodi za ruku, a budale na silu vuče tako da im glava odskače po kaldrmi. Kao antički doktor i profesor, Vladeta svakako zna za tu poslovicu, možda sam na nju naleteo upravo u nekoj od njegovih knjiga, ali eto, uhvatio se čovek pseudomitološkog društva, što uopšte ne bi bio društveni problem da slično Vladeti ne misle i srpske vlade, vladari i vladini činovnici. Videlo se to kao na dlanu nakon izjave predsednika SANU koja je – kako to novindžije kažu – „ustalasala javnost“.
Tako je u anketi koju su sve novinčine momentalno pokrenule, onaj mlađahni Đurić, šef Kancelarije za KIM, blagoizvoleo odvaliti da „Kostićev stav šteti interesima Srbije“. Da je rečeni Đurić u stanju da se vine iznad skučenih matrica mitologije, brzo bi dokonao da su društvo i država kojoj „štetu“ nanosi nečiji privatan, pride istinit stav, osuđeni na turobno životarenje i „gubljenje“ svega i svačega. Oglasila se, sva osupnuta, i mati Makarija, igumanija manastira Sokolica. I – šta kaže mati? Osipa drvlje i kamenje na Kostića! „Izjava demorališe narod.“ I pročaja. Uz dužno poštovanje za mati Makariju, moram primetiti da narod ne bi bio toliko „demoralisan“, naprotiv išlo bi mu mnogo bolje, da se narodna crkva nije još davno – barabar sa političarima – upustila u svlačenje neba na zemlju i u negovanje opskurnog htonskog kulta krvi tla, kao nebo od zemlje dalekom od hrišćanstva. Nego, da ne dužim. Ipak ima izvesnih pomaka.
Vladimir Kostić možda neće ostati predsednik SANU, a možda i hoće jer Vučić, bar za sada, nije naredio drugačije, ali bar neće biti ošišan do glave i posut katranom i perjem, niti će biti proglašen za novog Vuka Brankovića jer su sve značajnije personae dramatis saglasne da je pravo na lično mišljenje ipak neotuđivo i neprikosnoveno. Nastavak u sutrašnjem broju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
