Nemoralne kadije

Vreme – kako Bog i zapoveda – kupim u četvrtak, a pročitam ga tek u subotu, NIN pak kupim u svetu nedelju, pa ga pročitam u ponedeljak. Tako mi (prividno) duže potraju. Ekonomišem, što reko „naš narod“.

Prošlog, recimo, ponedeljka pročitah u NIN-u intervju sa Zoranom Živkovićem, čovekom koji odlično politički misli, koji je pritom sposoban operativac , koji je – što uopšte nije nebitno – i duhovit, koji, ukratko, ispunjava sve uslove da bude centralna ličnost demokratske opozicije, ali koji – upravo zato što ispunjava sve uslove i što nije mrsomud, narikača i plačipićka – čami u političkom zasenku, u društvu isto tako sposobnih Ješića i Zelenovića, od koji potonji čak zanosi muda nesposobnjakovićima.

Živković je u izvesnom smislu i moj kolega, džaba moler, jer uporno nastoji da ostatak autozaklane opozicije ubedi da se okane debilne ideje bojkota, mada mi se čini da – za razliku od mene – ne uviđa da bojkot efendije na bojkot huškaju upravo zato da bi bojkot propao.

Možda se sad u čudu pitate zašto bi opoziciji bilo u interesu da bojkot ne uspe. Evo zašto. Zato što to de facto nije opozicija nego bivša vlast – ili ako više volite, vlast pod B – sledstveno joj nije u interesu da menja pretpolitički sistem podnaredničkog opsenarstva, muljavine i lopovluka, nego joj se više isplati da čeka da se Vrhovno Prevashodstvo u jednom trenutku strmopizdi, pa da ona nastavi tamo gde je Vrhovni stao.

U međuvremenu – koje će, kako stvari stoje, potrajati mnogo duže nego što to pseudopoziciji odgovara (jbg. svaki dan nekoliko miliona evra ode u Vrhovni, a ne njihov džep) – parapolitičko opoziciono delovanje se svelo na prvenstvo Srbije u zgražavanju nad brljotinama i nepočinstvima vladajućeg režima.

Da još jednom ponovim – a vi ako možete, utuvite – OVO je OVAKO (kako, je li, „nikada nije bilo“ ) zato što „opozicija“, OVAKVA kakva, je nije nikakva alternativa i što – osim čisto seljački konceptaulnog – ne pruža nikakav stvarni otpor niti joj to pada na pamet jer bi autentičnim otporom sistemu burazerskog lopovskog pluralizma radila protiv sopstvenih interesa, a za vaše ih interese – utuvite i ovo ako možete – savršeno boli Sebastian Kurtz, možda i savršenije od vladajućeg Kurtza.

Možda vam se čini da moja malenkost poslednjih meseci previše crno gleda na stvari, ali to je zabluda, tako vam se čini zato što upravo vi – prelešćeni jadikovkama opozicionih narikača i plačipički – stvari posmatrate previše crno. Ja sam, zapravo, umereni optimista, doduše na duže staze. Držim – i mislim da će mi vreme dati za pravo – da je politički sistem podnaredničkog opsenarstva, muljavine i lopovluka – koji sačinjavaju i vlast i opozicija – ušao u svoju terminalnu fazu i da će nam – nakon što sistem istruli i fermentira – biti data još jedna šansa. Tu moj optimizam prestaje suočen sa ovdašnjim neizmernim potencijalom za propuštanje šansi.