Od De Gola do Envera Hodže 1Foto: Stanislav Milojković

Ono što važi za podsaharsku, važi i za nadsaharsku Afriku, tj. takozvani zapadni Balkan, a naročito za Srbiju, „lidera u regionu“.

Ja nikako drugačije, osim vekovnim nemoćnim pokvarenjaštvom, ne mogu objasniti da je bio potrebno da se na vlast uspentra Vučić da bi „demokratska“ Srbija dokonala da vlasti (svih boja) u Srbiji 1. ne haju za institucije i zakone, 2. da lažu, maste, kradu i muljaju, 3. da, zbog pomenutih pogodnosti, želi da zauvek ostane na vlasti i da 4, s ciljem da ostanu na vlasti ne prezaju od zastrašivanja, nasilja, medijskih (i svih ostalih) manipulacija.

Vučić & Co jesu, da kažemo, batalili sve obzire i poskidali sve rukavice, ali to je – kako (prek)juče apsolvirasmo – bilo nužno ishodište dijalektike vekovnog mrsomuđenja i bezakonja.

E sad, kao što je počivši Ćosić u ovdašnjem siromaštvu video neku samo njemu vidljivu prednost, moja malenkost je u dibidusnoj ogoljenosti prakse političkog sistema naprednog seljačkog makijavelizma i podnaredničkog pluralizma videlo terapeutsko sredstvo, to jest priliku za demontažu nakaznog sistema koji proizvodi nemoćne pokvarenjake i svemoćne jadnike.

Ali oćeš Sebastian.

Ovdašnji nemoćni jadnici su čvrsto uvereni da su div junaci i prepoštenjačine čiju sreću kvari samo zli demijurg Aleksandar Vućić, koji je hokus pokusom ( a beli listići?) prigrabio vlast i žari li pali.

Kao što višekratno napisah – Vučić uopšte nije prigrabio vlast, nego ju je dobio na poklon od manje veštih svemoćnih jadnika koji su u stvari hteli da mu smrse konce, ali koji su se zajebali u računu, kao što će se – sledeći istu pokvarenjačku matricu – pre ili kasnije zajebati i Vučić, što, opet, lako može završiti uspentravanjem na vlast nekog još svemoćnijeg jadnika i povećanjem nemoći pokvarenjaka koji si laskaju da su poštenjačine i dobričine.

Kad smo već kod potuljenog pokvarenjaštva – koje je Frankfurt sjajno opisao u knjizi „O proseravanju“ nije zgoreg primetiti da se u očima Vesne Pešićke Vučić za samo osam godina srozao sa visina De Gola do niskosti Envera Hodže.

Pogađate – zvalo Pešićku na saslušanje povodom budalastog, ali bezopasnog tvita, a ona odmah – staljinizam.

Možda znate da u Americi (verovatno u još nekim zemljama) postoji automatski sistem danonoćnog elektronskog nadzora svih telefonskih razgovora, tvitova, fejsbuka itd, koji čim čuje/pročita reči „predsednik“, „bomba“, „puška“ locira tvoteraša, na čijim se vratim posle 15 minuta pojavljuju operativci onih agencija koje zvanično ne postoje.

Procene agenti još s vrata da je u pitanju neki zajebant, ali ga svejedno, dva tri dana ispituju dok se ne uvere da se više neće zajebavati sa ozbiljnim stvarima.