Osnivanje Skadra na Bojani

Pa čekajte malo, tutumraci. Nije li ideja da se osnuje stranka koja će biti političko telo, a ne jebarnik i bankomat strankinog predsednika i njegovih ahbaba, upravo demontaža ovakvih, „nepodnošljivih uslova“. Osnivanje stranke nije posao za supermene i harizmatike, to je stari, razrađeni zanat, nema tu mnogo mudrosti. Mudrost dolazi kasnije, kad se (i ako se) stranka ustroji onako kako Bog političkog delovanja zapoveda.

Ovako se to radi. Okupi se takozvani Inicijativni odbor koji saborno napiše Pismo o namerama, pismo se razašalje na što više više adresa i potom se sazove takozvana Osnivačka skupština na kojoj se, većinom glasova, izaberu privremeni organi stranke, to jest glavni, izvršni odbor, predsednik, itd. i – ovo je novotarija – nadzorni organ unutrašnje stranačke kontrole koji će biti odgovoran isključivo glavnom odboru. Objasniću kasnije zašto.

Kad kažem „privremeni“, mislim privremeni u pravom smislu, ne u smislu maksimalnog skraćivanja izborne procedure raznoraznim marifetlucima, karabudžima i smandrljima da bi se, po kratkom postupku, izabrali dilberi koji su se unapred samoizabrali, razumećete o čemu govorim. „Privremenost“, dakle, mora potrajati najmanje godinu dana, tokom kojih će se poraditi na osnivanju opštinskih i seoskih ogranaka i okupljanje članstva.

A član NDS-a može biti svaki punoletan građanin/ka koji prilikom upisa uplati 1.000 RSD u stranačku kasu i koji od tada pa nadalje svakog meseca nastavi uplaćivati rečenu sumu. Ko članarinu ne uplati dva meseca i ko se ogluši o opomenu da dug izmiri, taj – marš iz stranke. Tačka.

A zašto članarina nije skupa, kako neplaćanje maltene simbolične članarine dovodi do toga da raznoraznim tirjanima decenijama plaćamo hiljadostruko veći harač, zašto će se članarina (u dogledno vreme) višestruko isplati i šta se sve moće učiniti sa mnogo malih suma skupljenih u stranačku kasu, o svemu tome će biti reči u jednom od nastavaka osnivačkog mini-serijala.

Nema, naravno, nikakvih garancija da će stvar uspeti! Tajna hroničnih neuspeha Srbije i jeste u tome što se u njoj – što reko onaj seljak Vuku Draškoviću – za stranku glasa samo ako je na vlasti i u kojoj se „preferiraju“ samo već „uspele“ stranke. Ali što Mao Ce Tung reče drugu Čung Vongu – ako NDS ne uspe, nije ni trebalo da uspe. Opet tačka.

A kako ćemo znati da nije uspela? Lako! Ako za deset meseci ne uspe da okupi minimum 200.000 članova koji redovno plaćaju članarinu, to će biti znak da NDS nije uspela i povod da privremeni organi stranke SNiS-u upute sledeće saopštenje: OK, građani i građanke, stvar je propala, nismo uspeli, doviđenja, a vi nastavite da hodate po ulicama ko gluve kučke i da protestujete protiv „nepodnošljivih uslova“. Još jedna tačka. Nastaviće se.