Paint it red

Evo zašto. Sve je na toj inauguraciji – kako bog ruske Imperije i zapoveda – bilo vrlo pompezno, sve masovno, sve pod konac, sve uglancano, ali se u svemu videlo ono što se u Srbiji ne može ni privideti – osećanje za meru – dočim se ni u priviđenju nije moglo videti ono što se u Srbiji redovno viđa, što će reći crvene gaće ispod providnih balskih haljina, razdrljeni dilberi, sa šeširićima a la Piravelo Mile na glavama, ljubljenje (tri puta), grljenje i uturanje prstiju u bratsko dupe, da srpski narod i senat vide koliko si blizak sa šefom.

Nisam štopovao vreme, ali mi se učinilo da Putinova inauguraciona govorancija nije potrajala duže od sedam-osam minuta, a siguran sam da posle govorancije nije bilo nikakvog kulturno-umetničkog programa i istorijskih igrokaza. O tome šta je pisac gornjim hteo da kaže, zaključak izvucite sami, a ja prelazim na glavnu temu naše današnje kolumne…

Na kolumnu Žkrleta22 koju redovno čitam i povremeno je komentarišem, što danas ne bih učinio da autor nije svoj cenjeni publikum pokušao nahuškati da mojoj malenkosti – ali i još nizu kolumnista/kinja i urednika – postave pitanje da li neko, pu, pu, pu daleko bilo, vrši pritiske na njihova pisanja i uređivanja.

Pre nego zađem u sitnija crevca, imam i ja huškanje za moj cenjeni publikum: pitajte vi krleta22 da li je on – vo vremja dok beše prezidencijalni hartofilaks – vršio pritiske na medije, pa onda zajedno sačekajmo odgovor. A dok odgovor čekamo, ja ću odgovoriti na Krletovo pitanje. Dakle ovako: za ostale upitane ne znam, ali na mene lično nikada niko nije vršio nikakav pritisak šta i kako da pišem ili ne pišem, ali – viđi vraga – uprkos tome osećam da sam pod pritiskom i ne samo da osećam, nego i znam, da mediji u Srbiji nisu ni izbliza onoliko slobodni koliko krle22 tvrdi da jesu, ali se prenemažu.

Iako mi se sve to nimalo ne dopada – daleko od toga – ja se za razliku od mnogih mojih kolega po peru ne ibretim mnogo zbog takvog stanja stvari, jer mi je odavno došlo iz dupeta u glavu da mediji u jednom društvu mogu biti slobodni samo onoliko koliko je društvo kao celina slobodno, a nema društva koje je slobodno dok je slobodno samo kao narod – i to pod uslovom da je uz Vožda – a ne kao pojedinačni građanin sa spiskom prava i obaveza, među koja spada i krletovo pravo da crno raznoraznim sofizmima farba u ružičasto.