Poruka u boci

U četvrtak, dakle dan uoči apokalipse, državni vrh bi trebalo da nas upozna sa famoznom Platformom za Kosovo, mada je – zahvaljujući lokalnom Vikiliksu – puno toga već procurilo u takozvanu srpsku javnost. Na osnovu kockica koje sam uspeo da složim proizilazi da su naše majke invencije došle na ideju da sever Kosova u statusnom smislu bude neka vrsta Republike Srpske, dakle entitet pod čisto formalnom jurisdikcijom Prištine, dočim bi se srpsko stanovništvo „južno od Ibra“ zaštitilo nekakvim vrbovim „garancijama“. Kad čovek malo bolje razmisli, ideja uopšte nije loša, možda bi čak bila i ostvariva pod uslovom da se sve to događa na Skandinavskom poluostrvu. Budući, međutim, da se događa na Balkanu, gde niko nikome (i to s dobrim razlogom) ne veruje, nešto sam, pravo da vam kažem, skeptičan da će Albanci leći na ovu rudu.

A zašto? Sad ću da vi kažem! Naše majke invencije su pribegle lukavstvu uma (zaboravljajući da su i Albanci vični takvom razmišljanju), pa su pomislile da bi možda bilo moguće da vuk bude sit, a da ovce ipak ne budu na broju. Jer, Prištinina jurisdikcija nad severom – onako kako se to u Beogradu zamišlja – bila bi isto onoliko funkcionalna kao i jurisdikcija Sarajeva nad Banjalukom. Sever Kosova bi, po tom planu, imao praktičnu nezavisnost u odnosu na Prištinu, dočim bi, razumljivo, negovao bliske veze sa Matuškom Serbijom preko „administrativne granice“ koju Priština i sada jedva da simbolično kontroliše.

Saglasno platformi, „lažna država Kosovo“ bi, zapravo, prihvatila svojevremenu velikodušnu ponudu – više od autonomije, manje od nezavisnosti i realni život na Kosovu bi funkcionisao znatno lošije nego što inače (veoma, veoma loše) funkcioniše. Sledstveno tome, držim da od ovog sporazuma neće biti ništa. Budući da smo malopre pomenuli da na Balkanu niko nikom ne veruje, veliko je pitanje da li je Platforma uopšte izraz iskrene volje da se reši jedan, po svemu sudeći, nerešiv problem. Ne bi me začudilo da se tu radi o pukoj kupovini vremena. Što će se, ako ipak ne budete čitali ove redove, možda pokazati kao loša trgovina. Jer vremena – osim za srećnike koji su se sklonili na Rtanj – jednostavno više neće biti.