Predizborne matematike

Ovako računam: ili ne idi na glasanje ili – ako već digneš dupe – glasaj za nekog. Da su izbori sutra, ili za desetak dana, moja bi malenkost blagoizvolela ne izaći na takozvano biračko mesto. Ne samo zato što je novembar, najdepresivniji mesec, nego zbog rđavog iskustva i zbog komentatora sa nadimkom „profesor“ koji je ostalim komentatorima ( i svetu, da ne budem rđa) otkrio pažljivo prikrivanu činjenicu da ja čas hvalim, a čas kudim vlast.

Principijelnost, bato. Pravi Srbin treba ili da dosledno kritikuje ili da isto tako dosledno hvali vlast, tako mu to valjda ispadne. To ovde, fakat, tako najčešće i ide. Ali eto, namćor kakav sam ja opstajem u naopakom mišljenju da vlast – kad uradi nešto dobro (a i to biva) – treba pohvaliti, a da je, kad zabrlja (mnogo češći slučaj) valja naružiti. Valjda zato postoji takozvana javnost i valjda se zbog toga pišu novinski tekstovi. I da otkrijem jednu tajnu „profesoru“: političari veoma pažljivo čitaju sve što se o njima napiše, cene oni ulogu medija, ali ih jednostavno za sve to boli dupe iz prostog razloga što su oni iznad javnosti i iznad mnogih drugih stvari. I može im se kad im je biračko telo sastavljeno uglavnom od „profesora“.

I to je još jedna od naših identitetskih specifičnosti. Zvuči neverovatno, ali je istinito: tobožnje „neprejebive“ je najlakše obrlatiti. Što uopšte ne znači da i ostatak populacije ne podleže obrlaćivanju. Evo, cenjeni publikume, mene su nekoliko puta obrlatili. Kako? Lepo! Glasam ti ja svojevremeno za Tadića i DS, Tadić i DS dobiju izbore, a ono prekosutra Koštunica zaseo u Nemanjinoj. Bez obzira na moj iskreni animozitet prema tom gospodinu, nemam načelno ništa protiv toga jer je zaseo legalnim putem. Tu se ja najerezim na Tadića i na DS. Uoči nekih sledećih izbora lanem ja negde u javnosti da ću glasati za LDP, tako i uradim, odem na premijeru nekog filma, kad tamo Šutanovac, ljut ko ris. „A, glasaš za LDP.“ Kaže Šule i popreko me gleda…

I ljudi moji, niko me nije ispalio više puta od demokratske stranke za koju sam glasao i u vreme kad sam bio potpredsednik DHSS-a. Jesam li radio protiv mojih i Batićevih interesa? Jok. Vidim rezultate istraživanja javnosti, DHSS se vrti negde oko jednog i po do dva procenta, što da bacam glas, da ga takoreći poklanjam radikalima, pa ubacim listić u kutiju većeg političkog brata. Je li mi sad krivo? Nije. Bilo je tu i uspona i padova, takav je život, cenjeni publikume, zaguljena stvar, da ne pominjem koliko je politički život zaguljen. Što se sledećih izbora tiče, stvar je jasna: glasam za „profesora“.