Vrag bi ga znao. Bio kako bilo, gde god bio da bio, Dačić se izborio za Famoznu pažnju recentnim lupingom – biserom srpske političke beslovesnosti – pozivom Srbima u Americi da glasaju za Donalda Trampa, umal grešna mi duša ne napisah – Donalda Daka.

Euromahala je promptno i oštro reagovala iz kafića u krugu dvojke. Dačić je tom izjavom, kažu euromalčani, ko biva kompromitovao srpsku spoljnu politiku i umešao se u unutrašnje stvari Sjedinjenih država. Ostavimo mi sad po strani to što se srpska spoljna politika ne može dodatno kompromitovati, razmotrimo zašto je Dačić – blaguš Donaldu – stao na Trampovu stranu.

Držim da je glavni razlog srodstvo po sličnosti. Tramp je sve ono što bi Dačić želeo da bude, ali nije imao „visinu“ i nije se usudio da pita. Jeste Ivica usrdno izmećario Miloševiću, ali, znate šta, nije to bio njegov prirodni habitat. Kao čovek posebnog kova, Milošević je blagonaklono gledao na nosanje koferčića sa parama, ali pevanje po zvaničnim prijemima, zavirivanje u mindže TV voditeljki i budalesanja opšte prakse kod njega nije imalo prođu. Šta god ko mislio o o Miloševiću – a ima se tu štošta lošeg misliti – on nije bio klovn.

Dačić je svoj puni procvat doživeo tek kada su na vlast došli, ne klovnovi (u stvari da – upravo klovnovi) njegovi bivši karadušmani koji su ga – u beslovesnosti možda i većoj od Dačićeve – kooptirali u vlast sa koje od tada ne silazi, ko siroma s trešnje što reko „naš narod“. Ko ima stomak neka pročita JexS-ov zakasnelo pametni intervju u poslednjem broju Vremenu, saznaće da nas je JexS u stvari spasavao Dačićem.

Natrag na temu. Zašto Dačić huška Amerikance srpskog porekla da glasaju za reizbor predsednika države koja ga je, vaktile, stavila na takozvanu stop listu, dakle na spisak terorista, dilera droge i rogue state dužnosnika. Šta će, konačno, Srbija dobiti ako USA-Srbi poslušaju Dačića i reizaberu Trampa?

Evo šta. Isto ono što bi dobila ako bi Rusija poludela pa prihvatila Stamatovića ponudu da kooptira KiM, što će reći – pogolem Sebastian Kurtz od ovce, s tim što ga od Rusije – koja bezbeli neće poludeti – nikada nećemo dobiti, za razliku od Trampovog koga smo višekratno dobili i koji ćemo nastaviti da dobijamo, sve dok američka administracija – Dačić se nada po naređenju zahvalnog Trampa – ne zaboravi braću Bitići i paljevinu ambasade, što pomenuta takođe nikada neće učiniti.

A šta bi se dogodilo – sve se nešto pitam – da Tramp uzvrati recipročnom merom, pa pozove sve Srbe u Srbiji da glasaju, da kažemo, za Trio Fantastikus, što bi se, imajući u vidu Trampovu osebujnost – lako moglo i dogoditi. Ciknuo bi Dačić kao ljuta guja – naravno u javnosti – intimno se ne bi mnogo uzrujao. Zašto bi? Šta god da bude uvek će se naći neki JexS. Možda i stariji i bolji od prethodnog.