Punoletna Alisa

Prava fantastika uvek računa na imaginaciju čitaoca/gledaoca; ona zahteva kreativno čitanje i gledanje, pa kao rezultat, na polovini puta između tehnike i mašte, dobijamo subjektivni osećaj natprirodnog. Ambijenti i likovi u najnovijem filmu o Alisi nekako su mi i suviše realistični upravo zbog toga što su napravljeni kao perfektni fantastični likovi i pejzaži. Posle pet minuta – upravo zbog te uglađenosti – Wonderland vam nije ništa magičniji od Košutnjaka. A za koji dan – kad procveta i olista – neće mu biti ni do kolena. No, dobro. Producent je, pretpostavljam, ispravno računao da – ukoliko se osloni na imaginaciju cenjenog publikuma – neće zaraditi previše para. A Time is money. Na kraju ćemo filma videti da se i Alisa odlučila da postane kontroverzna biznisvumen.

Ima tu još jedna inovacija. Alisa nam je odrasla, ima – cenim – dvadeset jednu ili dve godine, nalazi se pred udajom, ali da bi docniji tok filma bio moguć, ona mora da ostane uvrnuta devojčicasklona sanjarijama. I ona se, sledstveno scenariju, tako i ponaša, a majka su joj, sestra, verenik i ostali statisti s pravom u velikom čudu zbog njenih uzrastu i filmskoj umetnosti neprimerenih mušica. To je, uzgred, najveća slabost filma. Jer, znate šta, jeste da globalizacija hara, da vile gube na ugledu i tako to, ali još uvek se svakome može dogoditi da pojuri zeca u prsluku, pa da upadne u dumaču na čijem su dnu čuda i pokore. Lično znam nekoliko ljudi kojima se to dogodilo. A ako baš hoću da nategnem stvar, svima nam se to onomad dogodilo. Pojurismo za nečim, strmopozdismo se u rupu i eto nas tu još uvek, okruženih kreaturama, bliskim rođacima onih iz Wonderlenda. Neki čak imaju frapantne dvojnike na srpskoj političkoj i medijskoj sceni. Ali okanimo se sprdačine. Osim fantastične, u delu Luisa Kerola postoji i mistična dimenzija. Jeste ta dimenzija na nivou opštih ezoterijskih mesta. Ali setimo se – to je roman za decu. A došlo vreme da ga više ni odrasli ne mogu da svare. Sve u svemu, stvar se svela na prilično neuverljivu večitu bitku između dobra i zla. Glavni negativac, Crvena kraljica, nekako se i ne doima toliko zlom. Stalno preti pogubljenjima i odsecanjima glava, ali koliko se sećam, nikoga nije uspela da ubije. Jeste kraljica malo pakosna, ali ko ne bi bio sa onolikom glavom. Na drugoj strani, osovina dobra uopšte se ne ističe u dorbu, mislim onom bajkovitom. Svi su nekako predvidivi. Ni prići šarenilu Doma narodne skupštine. Šeširdžija povremeno ubaci koju grst soli u tu bljutavu čorbu. Ali i dalje se to teško kusa. Uvek govorim: sve što možeš pročitati, nemoj gledati, nekolicini izuzetaka čast. I tako, na samom kraju, Bela kraljica daje Alisi krv od sanđame i stavlja je pred izbor: može da ostane u Wonderlendu, a može i da se vrati kući. Alisa se vraća kući. Održi lekciju statistima. I baca se na biznis sa bivšim očevim ortakom. Veliki je propagandista bio Dizni. A ni naslednici mu nisu za bacanje.