Na osnovu zajebantskog uvodnog tona, vi sad verovatno očekujete da ću JexS-ov intervju baciti u sprdnju, ali uopšte neću jer već izvesno vreme – otkako sam postao naknadno pametan – držim da je jedan od glavnih ( teško uočljivih) uzroka naše vekovne tragikomedije sa pevanjem i pucanjem to što se sprdamo sa stvarima koje treba krajnje ozbiljno shvatiti, dočim palamuđenja, bulažnjenja i budalaštine, uzimamo krajnje ozbiljno, maltene pobožno.

Iz rečenog intervjua lepo se vidi da se i JexS naknadno opametio. Nije on bio glup ni dok je On bio Vrhovni, daleko od toga, ali bih njegove lamentacije nad katastrofalnošću Vučićevog vrhovništva mnogo ozbiljnije shvatao da se vaktile i on nije onoliko odavao populizmu koji je, u poređenju sa aktuelnim, vaistinu bio soft core, ali, znate šta, narod voli hard core; slao sam povremeno JexS-u SMS-ove upozorenja da će, nastavi li se amaterski uvlačiti u narodno dupe, nužno završiti u ropotarnici istorije, a da će na njegovo mesto doći profesionalac.

Isto tako sam, ne samo JexS-u, nego i ostatku DS-a, u koprodukciji sa baba Kuranom predskazivao da će nastave li da se pretvaraju u aritmetički skup individua povezanih interesima, a ne političkim principima, vrlo brzo slepce vodati, ali sam u proročanstvu omanuo jer se dogodilo još gore – slepci su počeli da vodaju DS.

Pazite sad! Da su Tadić i DS bili povezani zajedničkom idejom, a ne interesima, JexS ne bi došao u situaciju da bivšeg jakog prijatelja, krleta22, u intervjuu nazove „jedan takozvani analitičar i moj nekadašnji saradnik“. Ni krle22, naravno, ne ostaje dužan, leti govnavo perje i tamo i vamo, a ja ću vam sad, ovako naknadno pametan, reći sledeće: ljudi (i zajednice) koji funkcionišu na državotvornom principu Sijuksa saglasno kome je neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj, a prijatelj mog neprijatelja moj neprijatelj, nužno završavaju kao Sijuksi, što će reći u rezervatu ili, u boljem slučaju, u ropotarnici istorije.

Ono, fakat, JexS bi zacelo ostvario bolji učinak da mu Referendumski Smor nije povazdan puhao za vrat, ali da je JexS bio vizionar, kao što je verovao da jeste, video bi da mu iz daleke budućnosti dajem dobar savet da (politički i figurativno, naravno) on ubije Smora i tako izbegne da Smor godinama njega ubija u pojam.

Možebiti da se JexS i nosio mišlju da posluša moj savet koji nije hteo da čuje, ali to nije učinio jer se žestoko plašio – ne Smora, kako ćete bezbeli pogrešno zaključiti – nego onoga „šta će čaršija reći“ i kako će na to reagovati čika Dobrica. Šta ono reče Dučić, koje su dve zle kobi Srbije. „Seljačka politika i cincarska čaršija“. Bujrum!