Sebastijanov odgovor

Tačka prva. Profesor priznaje da „nije politički lumen“, ali odbija svaku primisao da se kloni „konkretnog političkog angažmana“. Kao protivargument nabraja gde je sve gurao automobile, u kojim je sve emisijama pričao i u kojim je sve varošima držao antiprotivne govorancije. Ništa ja od toga nisam sporio, ali napominjem da je gorenabrojano samo površinski sloj političkog angažmana, a da je veliki problem – ne samo profesora Teodorovića nego čitavog ovog društva – što u današnjoj „demokratskoj“ (kondukter, kesu) opoziciji ispod tog sloja nema ništa, nikakvog „političkog mesa“, što će reći političkog organizovanja sa precizno definisanim programom i detaljnim planom kako tim programom iskopati rupu i namamiti stvarnost da u nju upadne.

Eto, to je konkretan angažman, sve drugo je glumatanje i kerebečenje. Došlo se do toga – tačnije srozalo se na to – da se u Srbiji „političkim delovanjem“ smatraju redovne subotnje smotre seljačkog konceptualizma sa sve deljenjem budalastih odlikovanja, „odbranom železničkog mosta“ i protestom „protiv zagađenja vazduha“. Bojkot efendije i grupe građana kojima profesor daje podršku – i kojima gura automobile – sve koji se ne slažu sa njima optužuju – na podobije svog askurđela, podnarednika, vaginofila – da rade za Vučića, ja pak u ime svih uzvraćam tvrdnjom da za Vučića rade – i to udarnički – svi koji podržavaju ovu i ovakvu opoziciju.

Vučić bi bio na vlasti – mada verovatno ne ovoliko dugo – sve da protiv sebe ima stvarnu i ozbiljnu opoziciju, ali se suočen sa stvarnim opozicionim otporom ne bi usuđivao da radi ono što radi, a stvarni mu otpor ne mogu (tačnije – neće) pružiti oni koji su, doduše malo diskretnije, radili isto što i on i što nameravaju da rade kad se Vrhovni po sili fizičkih zakona strmopizdi sa vlasti.

Tačka druga, Bajaga. „Momčilo Bajagić me mnogo razočarao što se slikao sa Vesićem“, piše Teodorović i dodaje da je razočarenje možda pomalo nespretno formulisao na tviteru. Imam pitanje. Šta gospodine Teodoroviću, čovek vaših godina i vašeg ugleda uopšte radi na tviteru, mediju političke fukare, starleta, kretenizovanih i sumašedših?

Imam još jedno pitanje. Ne uviđate li, profesore, izvesnu sličnost između vašeg razočarenja što se Bajaga slikao sa Vesićem i odbijanja primitivnih naroda da se slikaju iz straha da će im fotoaparat (ili fotograf) „ukrasti dušu“. Neće, valjda, biti da je Vesić prigodom slikanja ukrao Bajaginu dušu, odneo je Vrhovnom Prevashodstvu i prostro je pred njim kao trofej, da ne kažem baš kao lavlju kožu. Želim vam, uvaženi profesore, uspešno guranje automobila i na sledećim predsedničkim izborima.