Na današnji dan se navršava trideset godina od smrti Josipa Broza, a popularnost mu ne opada, štaviše u neprestanom je porastu. Može se o počivšem maršalu misliti i ovo i ono, ali mu se ne može poreći da je bio čovek od formata. Oni koji pamte njegovu trideset i pet godina dugi vladavinu, sa nostalgijom se sećaju idiličnih SFRJotovskih vremena. Istina, jugoslovenska idila zasnovana na inovativnom konceptu samoupravljanja (koji tek poslednjih desetak godina daje zrele plodove) dosta je dugovala bipolarnoj podeli ondašnjeg sveta.
Drug Valter je lucidno i na vreme shvatio sve pogodnosti takvog stanja stvari – da nije, bio bi moron a ne maršal – i mudro je i bez preterano velikih potresa krmanio brodom prepunim pritajenih ludaka koji će nahrupiti na istorijsku scenu u momentu kada istorija već bude završena. Nije mi pravo da ovo kažem, ali kako vreme odmiče, sve sam uvereniji da je Jugoslavija druga Starog bila vrhunac državne uređenosti, socijalne i materijalne sigurnosti i međuetničke tolerancije za sve naše narode i narodnosti, sa izuzetkom Slovenije. Jeste SFRJot bila i država sklona represiji. Ali to je bio mačiji kašalj u odnosu na ono šta se radilo iza „gvozdene zavese“, a mnoga tadašnja nepočinstva i progoni mnogo više duguju sada ogoljenom varvarstvu koje se vaktile krilo iza bratstva, jedinstva i tekovina revolucije. Upravo na način na koji se danas isto to varvarstvo i pokvarenjaštvo sakriva iza srpske salate i parole „Kosovo je Srbija“.
Eto tako, maršal je već dugo mrtav, a opet (u ideološkom smislu) življi od mnogih današnjih državnika i državnih činovnika. Što bi komunisti rekli posle minuta ćutanja – slava mu! Nego, mene interesuje druga stvar: gde bi, počem, bili i šta bi radili aktuelni istaknuti društveno-politički radnici i funkcioneri. Neki od njih – sada postariji – svojevremno su bili u Titovoj partiji, ali nisu daleko dogurali. U prisustvu gorostasne Brozove figure, svi su nekako bili svedeni na svoju pravu meru. Ko je, za maršalovog života, znao za Slobodana Miloševića. Niko. Možda ni on sam. Šta je bio i šta je radio Ataturk Koštunica? Bio asistent? Profesor? Pisac besmislenih studija o „samoupravljanju u ustanovama kulture“. Gde se do devedesetih krio Toma Nikolić? Prezident Tadić tada bio klinac, nije stizao da se razmahne. Postoje škole mišljenja (i sam pripadam jednoj) koje drže da je Broz svoju veličinu temeljio na mnoštvu malenkosti, a svoju snagu na još većem mnoštvu slabosti voljnih i nevoljnih sledbenika. Nije daleko od istine ni to da je SFRJot favorizovao amaterizam, diletantizam i populizam. Tačno je da je ideologizovao, militarizovao i politizovao društvo do te mere da je bilo gotovo nemoguće ne zameniti propalu komunističku ideologiju anahronim ideologijama nacionalnih preporoda i teritorijalnih proširivanja. Sve bi to pilo vodu da nije bilo (a možda ga nije ni bilo) petooktobarskog prevrata koji je, posle ubistva Đinđića i neuspelih reformi, ponovo završio u titoizmu. Što možda ne bi ni bilo loše. Ali titoizam ne funkcioniše bez Tita. A čovek je, drugovi i drugarice, mrtav već trideset godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
