Slika i reč

Fotografija je vaistinu žestoko uznemirujuća. Kad je pogleda, čoveku naprosto dođe – kako je to u „Jutarnjem listu“ napisao Miljenko Jergović – da uđe u tu fotografiju i da, ako i nije u stanju da ga oživi, dečaka bar okrene na leđa i da mu bar lice izvadi iz peska u koji je zariveno. Bez obzira na sve, takve fotografije treba objavljivati. Samo su takve fotografije u stanju da makar privremeno prodrmaju uspavane savesti. 

 

Zapadna civilizacija ovakva kakva je očigledno na umoru i ta bolest nije od juče, suptilniji duhovi – Panovićev i moj uzor Špengler, recimo – dijagnostifikovali su je još na početku prošlog veka. Dijagnostikovali su je – istina sa izvesnim zakašnjenjem – i ovdašnji teoretičari jurodivosti, pa su, neprejebivi kakvi su, došli na ideju da se ograde od „trulog zapada“. Ko biva – mi smo pravoslavci, ex oriente lux, nemamo mi ništa sa tom truleži, mi smo gostoljubivi i imamo dušu. Stvar, međutim, ne stoji tako. Mi smo deo – umal po inerciji ne rekoh neotuđivi – te civilizacije, kao što su njen deo i narodi iz kojih pristižu reke izbeglica. Judaizam, hrišćanstvo, islam, katolicizam, pravoslavlje, protestantizam – to su, da kažemo, porodične svađe. Imam li dokaza? Imam. Judeohrišćanski svet (sa svim pomenutim nacionalnim personama dramatis) je u stanju žestokog rasula, dočim se dalekoistočne civilizacije solidno drže. Koliko je to moguće na ovom guravom svetu.

  Nije takozvani Zapad bez greha u tom zamešateljstvu. Uopšte nije. Daleko od toga. Tu su se, na Zapadu, tamo negde početkom XIX veka, začele deluzije zapadne veličine, zapadne civilizovanosti   i zapadne superiornosti i tu se, na zapadu, na bliskoistočne i balkanske zemlje počelo gledati kao na izvore jeftine nafte i jeftine radne snage. Mnoga zla bliskoistočnih i balkanskih zemalja potiču  od predrasuda koje je tim zemljama (i narodima) zapad nametnuo milom ili silom. I – kao u poslovici – krčag je išao na vodu dok se nije razbio, a iz krčaga su pokuljale reke izbeglica koje hrle gde – na zapad. Ako se Zapad prene iz sebičnosti i letargije, možda se dogodi čudo, pa se svi džumle prenemo iz civilizacijske kliničke smrti. U suprotnom, zna se – flašica vode i kožne gaće.