Slučaj Gordane Č.

Mnogo toga je na stand by-u.

I šta da vam pričam – tek danas uhvatih malo vremena da se osvrnem na paneuromahalsko i krugodvojkaško ibretenije i moralnu paniku koja se – na vest da je Čomićka postala gospođa ministarka u nenarodnoj Brnabićkinoj vladi – raširila po Srbiji kao, božemeprosti, korona.

Tema naše današnje kolumne je traganje za odgovorom na pitanje od 1.000.000.000 sendviča: koji je to – što reko Referendumski Lopov – ljudski i Božiji zakon prekršila Čomićka da bi bila proglašena za Vukicu Branković?

Bilo je predvidivo da će Đidov portal Direktno (cinik bi rekao – u pidzu) organizovati – ako ne baš šišanje do glave, polivanje katranom i posipanje perjem – a ono toplog zeca najuglednijih beogradskih proser hanuma i efendija koji su Čomićku optužili za izdaju, prodaju i ostale trice i kučine iz slepačkog operetskog repertoara.

Hajde najpre da mi vidimo koga je to G. Č. izdala?

Demokratsku stranku?

A koju to od dvadesetak (ne)postojećih.

Neće biti.

Nekoliko meseci pre izbora Čomićka je istupila iz (jednog od) DS-ova.

I dobro je učinila što je tako postupila jer napustiti stranku – i prcvoljke nastale iz njenog raspada – koja se bestidno posrala na Đinđićev grob i od odlično organizovane partije levog centra degenerisala u partiju zanosača Đilasovog levog muda, nije nikakva izdaja nego pametan potez.

Nije zgoreg napomenuti da je predraspadna DS-a svoje najsposobnije i najvrednije ljude – npr. Čomićku, Gorana Ješića (i još mnoge) ostavljala da tavore u tzv. srednjem ešelonu, dočim je forsirala drugare iz kraja, omiljene đake, mrsomude, lopuže i muljatore.

Hajde sada da razmotrimo kakve to koristi i štete za istoriju u život proizilaze iz Čomićkinog sedanja na (fakat marionetskoj) vladi?

Štete nikakve, a možda bi moglo biti i koristi ukoliko Vladin Vlasnik dopusti „izdajnici“ da se razmahne na poslovima novoosnovanog ministarstva, za društveni dijalog i bla, bla, bla.

Postoje izvesne indicije da će Visoki Vlasnik (doduše pod pritiskom spolja) tako i postupiti.

Zašto bi inače na čelo popečiteljstva postavio Gocu Čomić, a ne Gocu Uzelac, a mogao je?

Tko zna?

Možda je Vučiću pre nego pretendentima na presto došlo iz dupeta u glavu da dijalog – lepo je to Čomićka postavila u intervjuu Blicu – ne znači jednoumno okupljanje oko ovog ili onog alfa mužjaka i međusobno uturanje prstiju u dupeta, nego način da se uspostavi snošljiv suživot društvenih grupa i pojedinaca koji (često s pravom) očima ne mogu da vide jedni druge.

Eto, toliko, pa vi smočite.