Kad namerači da promeni ustav, srpska crkva, za razliku od njene sestre, srpske laičke države, nije u obavezi da pokreće javne rasprave, a još je manje u situaciji da kad ustav napiše upriličuje lopovske referendume i višednevna glasanja.
U crkvi stvar ide jednostavnije. Ustav se napiše, članovi sinoda ga saborno izglasaju i ustav stupa na snagu.
Nedavno se po Srbiji i drugim srpskim zemljama pronela blaga vest da je SPC odlučila da promeni svoj „najviši pravni akt“, kako ustavima tepaju novindžije, a nakon čitanja spiska predviđenih promena mojoj se malenkosti učinilo da je smisao tih promena upodobljavanje crkvenog postojećem sestrinskom državnom ustavu i da će – na podobije sestrinog – i taj ustav biti poprilično konceptualistički političan.
Kao neku vrstu preambule, novi crkveni ustav predviđa promenu imena crkve koja će se – ako se drugačije ne neredi – ubuduće zvati „Srpska pravoslavna crkva – Pećka patrijaršija“. Šta mi sad pa to smeta, graknuće pripadnici pravoslavne milicije, da ne kažem baš ortodoksnih mudžahedina halk. Evo šta. Bez obzira koliko to činio nehotično, termin „SPC – Pećka patrijaršija“ podrazumeva (pa čak i priziva) postojanje neke druge SPC, na primer „SPC – Artemije Radosavljević“, kao što je, recimo, Kongo Brazavil podrazumevao postojanje još jednog Konga, a Ruska socijaldemokratska radnička partija – RSDRP (boljševika).
Idemo dalje. Zvanična titula srpskog patrijarha ubuduće će glasiti „Arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpskih i pomorskih zemalja“. Ostavimo sad po strani što mnoge pomorske zemlje, Turska na primer, neće hteti ni da čuju da im Njegova svetost Irinej bude patrijarh – a neće imati ni razloga, jer SPC na Tursku i ne pretenduje – pa se zapitajmo na koje to zemlje i koja primorja cilja crkveni ustav. Mislim da ne treba da vam nabrajam na koje.
E sad, duhovne jurisdikcije crkava, uključujući i srpsku, bez problema i nesuglasica protežu se daleko preko državnih granica, ali iz pompeznog tona patrijarhalne titule da se naslutiti da je SPC-ovom ustavu mnogo manje stalo do duhovne, a mnogo više do teritorijalne jurisdikcije.
Najavljene promene crkvenog ustava ipak su izazvale omanju javnu raspravu, poglavito među vernicima – ostale to ne interesuje – pa su se tako čula (neprijatna) pitanja tipa zašto patrijarh i arhiepiskop, ako je već pećki, ne sedi u Peći, nego u Beogradu? Crkvena teobirokratija je na to škakljivo pitanje sročila odgovor dostojan jednog od najvećih srpskih unuka, Marka Đurića. Ko biva, arhiepiskopu i patrijarhu je lakše da administrira iz Beograda, nego iz Peći, varoši koja je Bogu iza nogu. Ima li današnja kolumna kakvo naravoučenije? Ima. I crkvina je sestra, srpska država, držala da će joj biti probitačnije da Kosovom administrira iz Beograda, a ne iz Prištine, pa se zdravo uzibretila kada je stvar u svoje ruke preuzela lažna administracija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
